Sa najboljim ocenama i na osnovnim i na master studijama, tražio je posao u Srbiji skoro godinu dana. Đorđe Lukić, ekonomista, svoju šansu sada vidi van granica naše zemlje.
 - Ako ste jednostavno ambiciozni i želite da izvučete maksimum iz sebe, onda posle tražite maksimum i od drugih, a samim tim to podrazumeva maksimum i od tržišta. Ako ovde nemate uslove onda tražite gde možete da se usavršite na pravi način - kaže Đorđe Lukić, ekonomista.

A da bi se usavršilo, iz Srbije godišnje u inostranstvo ode više od 700 visokobrazovanih ljudi, podaci su Zavoda za statistiku. Pre četiri decenije, sa diplomom fakulteta u inostranstvo je odlazilo dva odsto emigranata. Danas je taj broj porastao na 15 procenata.

- Svakako da ima negativne implikacije kako na ekonomskom tako i na demografskom tako i na intelektualnom nivou u Srbiji. To je jedan veliki gubitak - kaže Snežana Lakčević iz Republičkog zavoda za statistiku.

Statistika tako govori da smo dobili bolju obrazovnu strukturu među onima koji su otišli van granice zemlje, nego među onima koji su ostali.

- Napadnuti ste sa dve strane, nemate dovoljnu reporodukciju za obnavljanje stanovništa, i odlaze oni koji nose tu reprodukciju, nose i ekonomski prosperitet tako da je za zemlju poput naše to izuzezno veliki izazov u narednom periodu - kaže Vladimir Nikitović, demograf.

Najveći broj diplomaca odlazi sa završenim Ekonomskim fakultetom, medicinskim, stomatološkim, elektrotehničkim. Paradoks je da upravo za ovim stručnjacima vapi i naše tržište rada. Jedino što bi moglo da ih zadrži jeste posao.

- Nacionalna služba za zapošljavanje ima mere aktivne politike zapošljavanja u ranijem periodu, to su bili programi stručne prakse, prve šanse programi stručnog osposobljavanja, tu su i tehnike za traženje posla predstavljanje poslodavcu kao što su motivacioni treninzi - kaže Desanka Mihajlović Kovač, iz NSZ.

Sličnim projektima, kažu, i ubuduće će pokušavati da potrebe tržišta predstave onima koji posao traže. Ponuda će, nadaju se, biti bolja od one u inostranstvu.