- Mislim da je, kao i u odnosima sa susednom državom Kosovo, veoma važno da promene, ako do njih i dođe, budu propraćene promenom kulturnog modela u kojem živimo i u kojem se vaspitava posebno mlađa generacija. Ne možete nametnuti istinu o bilo čemu – Kosovu ili ljudskim pravima – ako istovremeno u medijima koji se obraćaju najmlađoj i najneobrazovanijoj kategoriji stanovništva, ako u školskim programima i knjigama iz kojih se predaje i uči i dalje zastupate jedan drugačiji narativ, sasvim suprotan i realnosti i trenutnoj političkoj odluci. Dokle god deca budu trovana u školama pričom o nebeskoj pravdi na Kosovu ili normalnom i "nenormalnom" emotivnom odnosu, neće biti ozbiljnih pomaka - rekla je Srbljanović koje se takođe dotakla i institucije braka.

Na konstataciju da je u Francuskoj nedavno odobren predlog zakona koji omogućava istopolnim parovima sklapanje braka spisateljica je dala svoj stav o tome šta u tom smislu možemo očekivati u Srbiji:

- Mislim da da, jer je to civilizacijska neminovnost. Brak je, za mene, koja sam inače srećno udata godinama, ipak jedna potpuno prevaziđena konzervativna institucija i mislim da će se i taj model jednom, u ne tako dalekoj budućnosti, preispitati. Ipak, dokle god postoji, brak mora da bude dostupan svakome, zbog toga me i raduje francuski zakon koji se upravo tako i zove – Brak za sve. Ono što je najlepše u toj instituciji, a to je ljubav koja vezuje dva partnera, ne sme biti predmet bilo kakve diskriminacije. Čak i čisto pravno gledano, nedavno sam slušala debatu američkog Vrhovnog suda o predlogu zakona za istopolne brakove u Americi, kojem se konzervativci protive argumentom da je primarna funkcija braka – reprodukcija. To bi onda značilo da brakove starijim parovima, parovima sa izazovima steriliteta ili jednostavno parovima koji ne žele da imaju decu – takođe trebalo ukinuti i pravo na brak? Svet se menja, više ne živimo u istoj epohi od pre samo desetak godina, sve je drugačije, i mi smo drugačiji. Ta stvar će neminovno doći na red - rekla je Srbljanovićka.