OPISAO LJUDE KOJI NAM VODE DRŽAVU
"Srpska vlast je prostitutka EU"
Da nisu bili vlastoljubivi i alavi na moć i novac, da su uveli štednju, reformisali državu, pa i po cenu da ih narod nikada više ne izabere, danas ne bi mogli da ih ucenjuju novcem za penzije Briselski sporazum o Kosovu, kako se čuje, mogao bi u međunarodnoj agendi da otvori pitanje Republike Srpske. Vojvodina se suočava s tinjajućim sukobom demokrata i naprednjaka, a s vremena na vreme rastu tenzije na jugu zemlje i u Sandžaku. O ovim temama, stanju u zemlji i njenim perspektivama "Vesti-online" razgovarale su sa istoričarom Čedomirom Antićem.
Čedomir Antić | Foto: Petar Đorđević
Da li bi posle sporazuma o Kosovu na dnevni red moglo da dođe pitanje Republike Srpske?
Više štete nego koristi
Da li će srpsko "da" sporazumu o Kosovu ubrzati evropske integracije zemlje?
- Ne. Srbija neće ući u EU tokom narednih 10 godina, a verovatno i duže. Evropske integracije su nam bile potrebne do 2007, danas one više štete nego što koriste. EU je preživela, birokratska i nedemokratska tvorevina koja kad je reč o Srbima sprovodi politiku jedne države SR Nemačke. Nama treba da budemo deo evropskog ekonomskog prostora, a ne ulazak u okoštalu, nedemokratsku i birokratsku tvorevinu.
- Jeste, i može da se odbrani. Posebno ako Ruska Federacija zadrži dosadašnji jasan i načelan stav. I oko KiM bismi mnogo više uspeli da nije bilo bolesnog vlastoljublja Nikolića, Vučića, Dačića, Tadića i Đilasa, a na drugoj strani Koštuničinog političkog autizma. Tradicija nam je predstavila jednu romantičnu sliku kako smo u 14. veku "izgubili carstvo na Kosovu polju", pre svega zahvaljujući manama naših vladara i velmoža. Sada je to tako, ali bez narodne uobrazilje. Da nisu bili vlastoljubivi i alavi na moć i novac, da su uveli štednju, reformisali državu - pa i po cenu da ih narod nikada više ne izabere - danas ne bi mogli da ih ucenjuju novcem za penzije i da zahtevaju bedno prostituisanje za sledeći korak prema birokratskoj i lošoj EU.
- Srpski narod na severu Kosova je dobio nekakva autonomna prava, ali ne i autonomiju. Sporazum ne vidi Srbiju u vezi sa KiM, izuzev kao susednu državu. Potpisujući ga, vlast je prekršila Ustav, Rezoluciju Narodne skupštine iz januara ove godine i Platformu o pregovorima. Međutim, ne mislim da je ovde reč o kapitulaciji. Kapitulacija se ne vrši mimo instrukcija zasnovanih na Ustavu i zakonima. Ovo je prevara javnosti i izdaja domovine. Prema tome, ovaj akt dugoročno ne važi. Srbija će jednoga dana kazniti potpisnike i reintegrisati sever Kosova.
Šta bi se desilo da je srpski državni vrh odbio sporazum?
- Ništa. Nisu više prilike da nas kazne ili bombarduju. Ne bi nam bilo gore nego što je danas RS. Ipak, morali bismo da živimo od svog rada, a ne da godišnje trošimo i četiri-pet milijardi evra više nego što zarađujemo. To mora da se menja. Naravno, naše mane i unutrašnji nedostaci ne aboliraju nekoliko velikih sila koje decenijama rade na rušenju Srbije i obespravljivanju Srba. Iza svega je zvanična Nemačka.
- Ostavka je u suštini jedini izlaz za celu vladu. Čak i da su u pravu i da nije bilo drugog izlaza, to je najmanje težak zakonit izlaz. Vulin je svojim neumerenim poltronstvom prema potpredsedniku Vučiću donekle umanjio efekat ostavke. Podsetimo da se prošli put 1998. godine Vulin povukao iz upravljanja JUL-om, koliko se se sećam, zbog ulaska SRS-a u vladu. Sada pravilno ocenjuje da su obećanja građanima izneverena, ali o Vučiću govori tronuto i udvorički, kao o nekakvom polubožanstvu. On pri tom ostavku predstavlja kao ličnu žrtvu, a ne izraz razumevanja velike lične odgovornosti. Naravno, nastaviće da podržava vladu.
Da li je u Vojvodini na delu bitka za vlast ili nekakav scenario koji vodi odvajanju?
- U AP Vojvodini postoji mali, ali uticajan front za stvaranje samostalne i kasnije nezavisne države. Te stranke i organizacije su dobro finansirane iz EU. Napredni klub radi na knjizi "Istina o AP Vojvodini", gde će sve te aktivnosti biti jasno i dokumentovano predstavljene. Vlastoljubivi interesi velikih stranaka iz Beograda omogućili su crnogorizaciju Vojvodine. Ima još uvek šanse da se odbranimo, ali treba ukinuti AP Vojvodinu u skladu s Ustavom, stvoriti tamo tri regiona i premestiti glavni grad iz Beograda u Novi Sad. Tada će otcepljenje biti zauvek onemogućeno.
Postoji li opasnost od političkih ili etničkih potresa na jugu Srbije i u Sandžaku?
- Da, ali samo ako to budu želele SAD i SR Nemačka. Sve to će se dešavati isključivo u funkciji unitarizacije BiH i osamostaljenje Vojvodine. Rešenje je da Srbija pomogne stvaranje srpskog vođe i fronta u oba kraja i zatraži od onih koji su kao predstavnici manjina zastupljeni u vladi da prekinu da deluju u prilog osamostaljenju. Kad je reč o Preševu, ponašanje tamošnjih vlasti, i posebno bojkot popisa iz 2011, trebalo je da budu okidač za ukidanje posebnog finansiranja i sprovođenje zakona u tim krajevima.
Postoje li medijski pokušaji vlasti da briselski dogovor prikaže kao pobedu i da li je i ova, kao i prethodna vlast sklona cenzuri?
- Cenzura nije ogoljena kao u vreme Miloševićevog režima. Ipak, ona postoji i sramotno je što u njoj učestvuju neki navodno nezavisni mediji i mediji u vlasništvu stranaca. Kritika je utišana i relativizovana. Posebno su prikrivena srbofobna delovanja hrvatskog javnog servisa. Pojedini mediji učestvovali su u varalici koja je homoseksualnom skandalu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi dala veći značaj od neustavnog i nezakonitog Sporazuma.
Da li je to bio i način ucene vođstva SPC?
- Naravno. Uporedite samo generalizovane medijske napade na SPC s reakcijama zapadnih medija u sličnim skandalima u Katoličkoj crkvi. Zanimljivo, najvažniji mediji su prestali da objavljuju svaki negativan ili kritičan komentar čitalaca. Ove činjenice najbolje govore kako SNS, SPS i URS vide ono što su učinili. Oni veruju u svoj uspeh koliko je i svako normalan u Miloševićevom režimu verovao da je 1999. u danima kada su albanski zločinci ubijali i proterivali naš narod - pobedio u ratu.
Biografija Čedomira Antića
* Čedomir Antić je rođen 1974. godine u Beogradu. Diplomirao je 1999. na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Magistirirao je savremenu istoriju na Univerzitetu u Bristolu 2002. i nacionalnu istoriju novog veka na Univerzitetu u Beogradu 2003. Doktorirao je istoriju na istoj katedri 2008.
* Napisao je 14 mongrafija i 25 naučnih radova. Od 2002. do 2013. bio je zaposlen na Balkanološkom institutu SANU. Danas je docent na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakuteta Beogradskog univerziteta.
* Antić je bio predsedavajući Glavnog odbora studentskog protesta 1996-1997. Autor je državnog programa Nacrt iz 2002. godine. Predsednik je Naprednog kluba od 2007. godine.
* Član je Krunskog saveta princa Aleksandra Karađorđevića od 2002.
-
Nikola70 Vreme: 28.04.2013 15:23h
Ova vlast uporno pokušava u medijima da oblikuje stvarnost prema svojim trenutnim potrebama. Njen princip je da narod "oslobodi" razmišljanja o pravoj istini u bilo kom segmenu živora, a u isto vreme uporno brane svoju politiku samo i isključivo napadima na opoziciju. Iz tog razloga su i sve Vojvođane prozvali separatistima zaboravljajući da su naše vrednosti u našim srcima i da mi ne želimo odcepljenje, već jedino poštivanje i sprovođenje Ustava i Zakona
-
milana Vreme: 28.04.2013 15:50h
a otkad je gospodin antić istoričar? s dužnim poštovanjem, koža mi se ježi od istoričara koji su istovremeno i političari...
-
nina Vreme: 29.04.2013 00:03h
blizu si istine,ali nije prostitutka eu,vec narko mafije !
-
Миле Vreme: 01.05.2013 21:36h
Antić je profesor Univerziteta u Beogradu. Prvi je diplomirao u generaciji. Doktorirao je u 34-oj godini. Objavio je deseatk naučnih monografija. Antić nije nikada bio političar po zanimanju, a već desetak godina nije ni član neke stranke. Da li Vam se, Milana, koža ježi i od Čerčila, Cezara i Jovana Ristića... oni su takođe bili istoričari, veliki istoričari i za razliku od Antića više političari nego istoričari.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs