- Za studente bivše Jugoslavije i Srbije je školarina, odnosno taksa za studiranje oko 700 evra, svaki semestar, ali ako se ispiti polažu u roku, odnosno, određeni broj ispita, studenti imaju pravo da im se vrati ta školarina, kaže za RTS Belma Coković iz Ambasade Austrije u Srbiji.

Od 16 saveznih država u Nemačkoj, u 15 je studiranje besplatno, kao i u Danskoj, Islandu, Norveškoj, Finskoj i Švedskoj, a može da se aplicira i za stipendije.

U Srbiji studenti, iako su na budžetu plaćaju potvrde, prijave, a i retko kad svih knjiga ima u biblioteci. Poslova za studente ima vrlo malo, a ako ih i nađu, uglavnom su kratkog roka.

- Zbog Bolonjskog procesa to je prilično zahtevan zadatak. Svakako veliki broj studenata radi, zbog toga ispašta nastava, i studenti se generalno nalaze u jednoj veoma nezavidnoj poziciji, rekao je Nikola Srdić, predsednik Studentske Unije Srbije.

Zbog mnogo boljih uslova studiranja na postdiplomskim studijama u inostranstvu, naši profesori se plaše da će ostati bez najboljih studenata.

- Privlači prilično visokim stipendijama koje niko u zemlji ne daje u tolikom iznosu, visokim stipendijama i besplatnim školarinama. Njihovi studenti ne odu iz zemlje, nego odu u industriju, objašnjava Miodrag Popović, prorektor za finansije i organizaciju BU.

Malo je poznata činjenica da fakulteti u Srbiji više zarađuju od budžetskih nego od samofinansirajućih studenata, jer država za svakog godišnje plaća oko 220.000 dinara dok ovi drugi za školarinu izdvoje duplo manje. Inače, devet fakulteta Univerziteta u Beogradu najavilo je povećanje školarina za narednu akademsku godinu.