Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Aktuelno

ALO! ISTRAŽUJE

Šta dobijamo, a šta gubimo ulaskom u EU?

Autor: S. Đorđević - R. Kantar | 21.01.2014 - 14:03:00h | Komentara: 6

Održavanjem prve međuvladine konferencije Srbije i EU, u Briselu su danas formalno započeti pregovori o punopravnom članstvu Srbije u Uniji. Pored neizvesnih licitiranja kada će ti pregovori biti finalizirani i da li će radi toga Srbija morati zvanično da prizna nezavisnost Kosova, mnogo izvesnije je da će u tom procesu naša zemlja morati još dosta toga da uradi kako bi stvorila uređeniji i konkurentniji ambijent za život građana i poslovanje privrede.

Evropska Unija

Evropska Unija

U praksi to će podrazumevati primenu nekih novih pravila igre, koja će se nekima više, a nekima manje svideti. Odricanje od internet piraterije, muljatorsko-ortačkog poslovanja, državnih monopola i subvencija neke su od navika kojih ćemo morati da se odreknemo, dok bismo zauzvrat osvojili više prava i sloboda, dobili kvalitetniju robu i usluge, ali i znanje i zdravstvenu zaštitu.
Početnu konferenciju ka punopravnom članstvu Srbije otvoriće Grčka kao predsedavajuća EU, uz predstavnike Evropske komisije i svih 28 zemalja članica. Delegaciju Beograda predvodiće premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, dok će u delegaciji EU biti Evangelos Venizalos, ministar spoljnih poslova Grčke, koja predsedava EU, i komesar za proširenje EU Štefan File.
Inače, radi sticanja punopravnog članstva u EU, naša zemlja će narednih godina morati da u svoje zakonodavstvo u potpunosti ugradi zajedničku evropsku pravnu tekovinu, tako da ono o čemu će se zapravo pregovarati jesu prelazni rokovi u kojima to treba da se obavi. Radi lakšeg pregovaranja, pravne tekovine EU su podeljene u 35 poglavlja o kojima se posebno pregovara.
Slobodno kretanje robe, radnika, kapitala
- Sticanjem punopravnog članstva, građani Srbije imaće mogućnost da se kreću iz jedne u drugu zemlju, da se zapošljavaju u privatnom ili javnom sektoru i da osnivaju preduzeća u bilo kojoj zemlji članici.
Javne nabavke
- Uređivanje sistema javnih nabavki koji podrazumeva efikasno praćenje i kontrolu ispravnosti postupaka javnih nabavki. Krajnji cilj treba da bude ukidanje nameštenih tendera, napumpanih cena i partijsko-ortačkog poslovanja države i preduzetnika.
Pravo privrednih društava
- Propisi u ovoj oblasti treba da dovedu do jačanja prava privrednih društava, ali i transparentnost njihovog poslovanja, što bi značilo ukidanje srpske prakse zatvaranja jedne i otvaranja druge firme, radi izbegavanja obaveza.
Pravo intelektualne svojine
- EU ima vrlo rigorozna pravila prema sivoj ekonomiji i pirateriji u gotovo svim oblastima, a njihovim preuzimanjem i sprovođenjem Srbija bi morala da smanji sivo tržište, koje sada iznosi čak 31 odsto BDP-a. Rigorozne kazne za pirateriju nateraće nas čak i da na skidanje sa “torenta” zaboravimo.

Evropska unija

Evropska unija | Foto: Nenad Kojadinović

 
Tržišna konkurencija
- U procesu pristupanja Evropskoj uniji, Srbija će morati da stvori uslove za tržišnu konkurenciju i da ukine državne i privatne monopole u svim sektorima, pa tako i u oblasti telekomunikacija, u naftnoj industriji, proizvodnji i distribuciji električne energije, maloprodaji.
Poljoprivreda, ruralni razvoj i ribarstvo
- Ulaskom u EU proizvođači će, kako bi dobili subvencije, morati da ispune posebne uslove, ali će i dalje moći da za sopstvene potrebe peku rakiju, prave sireve, praktikuju svinjokolj i vrte prasence na ražnju. Registracija domaće proizvodnje i poštovanje pravila proizvodnje neophodni su da bi se ta roba plasirala na tržište.
Saobraćaj
- Srbija će konačno morati da završi modernizaciju Koridora 10, integriše srpske železnice u transportnu mapu Evrope i osposobi luke na Dunavu za međunarodni i intermodalni transport.
Energetika
- Do 2015. godine Srbija mora da počne da u potpunosti primenjuje Treći energetski paket, odnosno nove evropske propise u oblasti energetike. Potpuna demonopolizacija ovog sektora, povećanje obnovljivih izvora energije, kao i rešavanje evropskih primedbi na projekat “Južni tok” glavni su nam izazovi u ovoj oblasti.
Monetarna politika
- Ukoliko se Srbija odluči da uvede evro kao zvaničnu valutu, moraće da ispuni fantastične uslove - da inflaciju svede na evropski minimum, javni dug svede na ispod 60 odsto BDP-a, a deficit skreše na manje od tri odsto.
Socijalna politika i zapošljavanje
- Srbija će morati značajno da unapredi kvalitet zdravstvenih usluga i reformiše sistem socijalne zaštite, uz integraciju privatnog i javnog sistema zdravstva. Time bi bile smanjene liste čekanja, pacijenti bi dobili savremeniju i humaniju dijagnostiku, pravovremenu i redovnu terapiju, što bi za konačni rezultat imalo produženje životnog veka.
Preduzetništvo i industrijska politika
- Povećanje konkurentnosti naših firmi osnovni je uslov za njihov ulazak i opstanak na tržištu EU, dok bi integracija u EU trebalo da ubrza proces restrukturisanja naše privrede i transformacije nekonkurentnih industrijskih grana.
Regionalna politika
- Razvoj nedovoljno razvijenih industrijskih i ruralnih područja i smanjenje negativnih demografskih kretanja mora postati realnost, a ne samo predizborno obećanje.
Pravosuđe i osnovna prava
- Osim u domaćim sudovima, građani će pravdu, pogotovu ako se tiče primene evropskih prava, moći da potraže i od Evropskog suda, bez čekanja da ovde iscrpe sve pravne instrumente.
Pravda, sloboda i bezbednost
- Uspostavljanje efikasnijeg sudskog postupka, uspešno izvođenje istraga protiv korupcije visokih zvaničnika i demokratizacija policije tek su neki od zahteva za ispunjenje standarda među Srbima znanog “ne sme niko da vas bije”.

Nauka i istraživanje
- Otvaranje ovog poglavlja za srpske naučnike, naučne institucije i istraživače značiće početak usklađivanja postojećih zakona sa standardima EU, a time i mogućnost lakše saradnje i povezivanja na polju nauke.
Obrazovanje i kultura
- Ulaskom u EU srpski studenti moći će da se školuju u zemljama članicama pod istim uslovima kao i domaći državljani, što uključuje i jednake troškove studiranja.
Životna sredina
- EU ima izgrađene visoke kriterijume u oblasti zaštite životne sredine, naročito po pitanju kvaliteta vode za piće, o kvalitetu vazduha, jačini buke i problemu odlaganja otpada, pa kad te standarde u potpunosti dostignemo, slučaj iz Užica teško da bi smeo da nam se opet ponovi.
Zaštita potrošača i zdravlja
- Poštovanjem direktiva EU iz ove oblasti u praksi bi trebalo da natera domaće trgovce da potrašačima konačno ponude realnije cene roba i usluga, prava sniženja, sezonska i stalna, i kvalitetniju robu.
Carinska unija
- Ulaskom u EU, sva međusobna carinska i količinska ograničenja pri prometu proizvoda se ukidaju, što bi trebalo da znači i nižu cenu roba iz EU.
 
Poslednji komentari
  • Mladen Vreme: 21.01.2014 14:56h

    A plate?da li ce i plate biti evropske?

  • Autohton Vreme: 21.01.2014 17:03h

    @Mladen A ha..kad ... prepelica. Pa nisu pali s'kruske da daju vece plate od onoga sto znaju da mi dobijamo uopste za bilo kakav posao.Ovog momenta da npr. Samsung,Panasonik,Mercedes i BMW otvore fabrike ovde..Plata bi u tim fabrikama bila mozda za 5/10% veca od prosecne..Znaju da smo ovce a ovce sluze samo za jedno. U Bulgariji najmanja penzija je 50e pa ti vidi...Kakav je to standard. Bugarska nema na osnovu cega da stvori visok standard i u skladu sa tim i zive.Tu EU i svet ne pomaze nit ima zelju. Vec samo eksploatisu tu cinjenicu.

  • neko sabac Vreme: 21.01.2014 17:36h

    a za plate nemamo mogucnosti. boze boze imamo li pameti !!!!

  • borchaSRS Vreme: 21.01.2014 19:44h

    Dobijamo sipak od EU, arapske sunutske dzamije, a gubimo Kosmet, Rasku oblast,Vojvodinu...i na kraju drzavnost, suverenost, cjelovitost i na kraju dobijamo konacno rijesenje srpskog pitanja tako sto ce nas pretvoriti u "Kurde".

  • nedjo Vreme: 22.01.2014 02:56h

    dje su plate,bas me briga za sve drugo ??

Pogledajte sve komentare

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP