ALO! ISTRAŽUJE

STRAVIČNA STATISTIKA: U Srbiji se dnevno ubije troje ljudi!

Autor: I. K. - R. K. - B. J. | 30.03.2014 - 21:02:00h | Komentara: 0

Svaki dan tri osobe u Srbiji oduzmu sebi život! Prema najnovijim podacima koje je „Alo!“ dobio iz MUP-a, prošle godine je zabeleženo 1.161 samoubistvo! Početak nedelje, dolazak proleća i kišovito vreme najčešće su okolnosti koje potencijalnog samoubicu u Srbiji „gurnu“ na odlučujući korak. To potkrepljuje i statistika i objašnjenje stručnjaka koji kažu da, osim životnih problema, i kalendar i vreme mogu da utiču na povećanje suicidnosti, jer nagomilana nezadovoljstva ne nestaju dolaskom novog dana, nove nedelje ili buđenjem proleća. Možda je baš to bio okidač i za poslednji slučaj samoubistva koji je ove nedelje potresao srpsku javnost, kada se u utorak, 25. marta u svojoj kancelariji ubio potpukovnik Božo Đukić, savetnik načelnika Uprave za obezbeđenje MUP-a.

Tri osobe svakog dana oduzmu sebi život u Srbiji

Tri osobe svakog dana oduzmu sebi život u Srbiji | Foto: Profimedia

Najnovija evidencija MUP-a, otkriva da je među samoubicama u 2013. ubedljivo najviše muškaraca - čak dve trećine. Ova sumorna statistika ukazuje da ruku na sebe uglavnom dižu stariji od 50 godina, mahom penzioneri i ubedljivo najčešće za to biraju vešanje - čak u 693 slučaja prošle godine. Vatrenim oružjem ubilo se 179 ljudi, skokom s visine 90, trovanjem 82, utopljenjem 46 osoba, a 19 je prekratilo sebi život hladnim oružjem. Kada je reč o zanimanjima, ubedljivo najlabilniji, te spremni da učine i fatalni korak su penzioneri (258) i radnici (210), a zatim slede nezaposleni (130), poljoprivrednici (96) i učenici i studenti (13).

Božo Đukić

Misteriozon odlazak: Božo Đukić

Slavica Ranisavljev, psiholog u Centru za prevenciju samoubistva „Srce“, objašnjava zašto je proleće u najvećem broju slučajeva kobno za nekoga ko razmišlja o samoubistvu.

- U proleće, sa lepšim vremenom, kod mnogih dolazi do osećaja optimizma i želje za povećanom aktivnošću, dok kod onih koje more teške misli to može da izazove još veću depresiju. Međutim, samoubistvo nije ishitren čin. O dizanju ruke na sebe se dugo razmišlja, u proseku od tri do šest meseci, pokazuju statistike. Postoje znaci koji ukazuju da bi do samoubistva moglo da dođe, poput potištenosti, povlačenja u sebe, završavanje nedovršenih poslova, izgovaranja rečenica „kad mene više ne bude bilo“ i slično - kaže Ranisavljeva.

Muškarci češće oduzimaju život vešanjem

Muškarci češće oduzimaju život vešanjem | Foto: Profimedia

Kako naglašava, obično ne postoji samo jedan razlog da se donese odluka o samoubistvu, već se radi o negativnoj oceni celokupnog života.

- Osoba koja je duboko nesrećna ima osećaj da je neuspešna na više polja i da, što je najgore, ne postoji način da se iz te bezizlazne situacije izvuče. Usamljenost i nerazumevanje okoline pospešuje razmišljanja kao što su „život sa ovolikom patnjom i nije vredan življenja“ i „bolje da ne postojim nego da postojim na ovakav način“ - objašnjava naša sagovornica.

Psiholozi i psihijatri ukazuju da razlog velikoj disproporciji između samoubica žena i muškaraca može biti izbor oružja za suicid koji se razlikuje kod pripadnika muškog i ženskog pola. Naime, muškarci češće oduzimaju život vešanjem ili pucanjem iz vatrenog oružja, dok žene uzimaju tablete koje su ređe fatalne.

Kriminolog Zlatko Nikolić za „Alo!“ kaže da Srbija sa godišnje 19 samoubistava na 100.000 stanovnika spada u red zemalja sa srednjim stepenom ovakve smrtnosti i nije u prvih 10 u Evropi.

Statistika Svetske zdravstvene organizacije stavlja Litvaniju na prvo mesto zbog najveće stope samoubistava na svetu. Na ovoj „crnoj“ listi visoko su i Rusija, Belorusija, Letonija, Estonija, Mađarska, Slovenija, Ukrajina i Finska. S druge strane, najniže stope suicida imaju Jordan, Maldivi, Egipat, Azerbejdžan, Jermenija, Južnoafrička Republika i Kuvajt.

Nikolić je u dugogodišnjem proučavanju suicida u Srbiji primetio da ljudi koji su odlučni u nameri da se ubiju biraju manje prometna mesta, bez mogućnosti da ih neko otkrije i na vreme spreči, dok su kod pokušaja tipični načini trovanje tabletama i pokušaj skokova, po kojima su poznati Brankov most u Beogradu i Petrovaradinski u Novom Sadu, ali i mnogi soliteri u Nišu i Subotici.

Smrt ispred skupštine

Pucao sebi u glavu: Vlajko Stojiljković

Pucao sebi u glavu: Vlajko Stojiljković | Foto: Reuters

Velika previranja poslednjih godina obeležila su i brojna politička ubistva, ali i samoubistva. Vlajko Stojiljković, Miloševićev ministar policije i savezni poslanik, pucao je sebi u glavu u aprilu 2002, samo nekoliko sati od usvajanja zakona o saradnji s Haškim trbunalom, i to na stepenicama ispred zgrade tadašnje savezne skupštine u centru Beograda.

Slučaj Ponjiger

Palko Ponjiger

Skok u smrt sa trogodišnjim sinom u naručju sigurno je najpotresniji slučaj koji javnost pamti. Penzionisani kapetan Palko Ponjiger (51) i njegova supruga Ilonka (47) sa trogodišnjim Milanom bacili su se sa šestog sprata vojnog samačkog hotela u Beogradu. Roditelji su poginuli, a dečak je čudesnom srećom preživeo pad i sada, tri godine posle tragedije i oporavka, o njemu brinu rođaci.

Znaci potencijalnih samoubica

- tuga, povučenost, osetljivost, nervoza, umor, neodlučnost, bezvoljnost, hiperaktivnost

- nemogućnost da se koncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovanost za sopstveni izgled
- poremećaj spavanja, ishrane
- gubitak interesovanja za prijatelje, seks, hobije
- opterećenost osećanjem krivice, stida, samomržnje
- zloupotreba droge ili alkohol
- izmirivanje dugova, pozdravljanje s prijateljima i rodbinom, poklanjanje vrednih ličnih stvari
- rizično ponašanje (neopreznost u saobraćaju, vožnja pod dejstvom alkohola...)

Utorak najkritičniji

Subotica je već duži niz godina najsumorniji grad u Srbiji, sudeći po broju samoubistava. U ovom ravničarskom gradu, bar dvoje ljudi nedeljno izvrši samoubistvo. Statistika ukazuje da se nedeljom ubije 13,5 Subotičana, ponedeljkom 14,5, a utorak je najkritičniji dan sa 15,6 odsto ubistava.

Malo ih diže ruku na sebe zbog ljubavi

Uzrok samoubistva je u čak 43, 7 odsto slučajeva nepoznat, pokazuju svetske statistike. Na drugom mestu je bolest sa 18,4 odsto, dok je na trećem duševno rastrojstvo sa 17,4. Neuzvraćena ili nesrećna ljubav bila je okidač kod svega 1,3 odsto samoubica.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Nema komentara za ovu vest.

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs