Sušara je protočna, a njen kapacitet je oko 500 kilograma šljiva, obzirom da je to voće merna jedinica sušara. Njen tvorac kaže da se čeka prvi rod šljiva kako bi isprobali kvalitet sušenog voća, ali da se na primeru luka već vidi da je opravdala svoje postojanje.
-Sledeće što ćemo sušiti je kopriva, a zatim sve ostalo voće i povrće u zavisnosti od sezone. Sušara je višenamenska, ali ono što je najvažnije fleksibilna je u pogledu izvora energije. Za njen rad je potrebna topla voda, i ona radi na solarni pogon i biomasu. U Šumadiji imate ostatke od žetve u ogromnim količinama koje se bukvalno bacaju, kaže Vladan Pantović, idejni tvorac inovativne sušare.

Pantović priznaje da nije sve sam uradio, već je angažovao čitav tim i to mladih stručnjaka koji su mu pomogli da pobedi u Tirani u velikoj konkurenciji. Angažovao je inženjere prehrambene tehnologije, mašinske inženjere, biologe i menadžere s kojima je osmislio čitav projekat.  Igor Kojčić, menadžer modela ruralnog razvoja kaže da je postoji nekoliko načina da pobednička sušara bude od koristi poljoprivrednicima u Šumadiji.

-Zbog teške ekonomske situacije mali poljoprivredni proizvođači u Srbiji, mogu recimo da iznajmljuju sušaru, jer je lako prenosiva. Rentiranjem mašine suše se viškovi voća i povrća, i nude ga na tržištu. Svi znamo da je cena sušenog proizvoda daleko veća od svežeg. Jedna od opcija je pravljenje manje gabaritnih sušara, koje bi svako domaćinstvo moglo da ima. Na njima je da li će namirnice sušiti za svoje potrebe ili prodaju. Osim pojedinačnog, nekoliko poljoprivrednika bi moglo da se udruži i, recimo, sa 20 sušara i 200 kooperanata napravi veliki asortiman osušenog voća i povrća, koji bi im doneo dobru poziciju na tržištu, kaže Igor Kojčić.

Novac koji je Pantović dobio na takmičenju u Albaniji upotrebio je da napravi prototip sušare. Nada se da će neko prepoznati inovativnost njegove ideje. Na nacionalnom takmičenju za zelene ideje, ova sušara iz Šumadije osvojila je drugo mesto.