U opštoj nemaštini dugovi su narasli do te mere da je svakoj tek rođenoj bebi u Srbiji samim rođenjem natovaren dug od 861 evro. Toliko je, prema podacima Udruženja banaka Srbije, bankama dugovao svaki od 7. 146, 759 stanovnika Srbije na kraju prošle godine. Osim što duguju bankama za stambene i potrošačke kredite, što ne mogu da se iskolebaju iz nedozvoljenog minusa, što ih kamate na kreditne kartice sve dublje zakopavaju u živo blato besparice, građani gazdana duguju za kiriju, nemaju da plate komunalije, struju.

Vera Vida iz Centra za zaštitu potrošača Srbije smatra da svaki građanin Srbije u proseku duguje oko 1.060 evra.

– Na tih 861 e3vro, koliko svaki građanin duguje bankama, sigurno dođe još 200 evra. Pored bankarskih dugovanja, ljudi imaju neplaćene račune za struju, dugovanja za kiriju, infostan… Mnogo malih trgovinskih radnji daje robu nacrtu, pa se građanima nakupi 100-150 evra duga. Tu su i pozajmice od prijatelja, a veliki broj ljudi uzima novac od rođaka iz inostranstva, pa se to ne vidi u platnom prometu. Stvarno smo toliko ogrezli u dugovima da ne vidim izlaz. Smanjene su i plate i penzije, pa smo skoro svi na ivici egzistencije – kaže Vida.

Mirko Mirković, zastupnik Udruženja podstanara Velegrad, ističe da podstanari duguju u vrh glave jednu kiriju. Mirković kaže da su stanodavci nemilosrdni.

– Podstanari ne smeju da duguju mnogo jer su stanodavci nemilosrdeni i ne poštuju zakonski rok od tri meseca, već ih izbacuju na ulicu kad zaostanu s plaćanjem zakupnine ili računa samo za jedan mesec. Zakon zimi duplo štiti podstanare i vlasnik stana ne bi smeo da ih iseli do marta, ali oni se toga ne pridržavaju – kaže Mirković i dodaje da su oko Nove godine imali nekoliko poziva podstanara u pomoč zbog pokušaja stanodavca da ih izbaci napolje.

Ekonomista Goran Nikolić tvrdi da su građani Srbije mnogo manje zaduženi od suseda.

– Naši građani su malo dužni u odnosu na okolne zemlje, jer nismo stigli da se zadužimo. Naš problem nije zaduženost pojedinca, već to što je država prezadužena i što će se to preneti i na građane. Zaduženost će rasti i dalje, ali ne mnogo – građani ne mogu da se zadužuju pošto ne ispunjavaju uslove za kredite – objašnjava Goran Nikolić.