Niska platežna moć nije opravdanje za žrtvovanje kvaliteta zarad jeftinog opijanja, kao što ni bogatstvo nije neophodan uslov za prepuštanje uživanju i hedonizmu, objašnjava u razgovoru za “Alo!” Zdravko Brkić, ljubitelj vina i gastronomije i najveći poznavalac kubanskih cigara u Srbiji. Sa autoritetom inicijatora udruženja somalijera, udruženja barmena, kluba “Cigar Society” i kao jedan od pokretača festivala “Wine Jam”, Brkić razbija predrasude da su luksuz i bogatstvo neophodni da bi se dostiglo zadovoljstvo u življenju.
- Mislim da je to predrasuda, čovek u životu treba da uživa u okviru svojih mogućnosti i stadijuma zrelosti. Ne vredi nekome ko ne razume vina sipati “dom perinjon” ili “šato margo” (Chateau Margaux), koliko god on imao novca, ali svako ima pravo da bude seljak za svoje pare! Makar pio taj isti “šato margo” sa “koka-kolom”, kad već čovek voli bambus.
Koliko se Srbi zapravo razumeju u kvalitet vina, hrane i cigara i koliko umeju u tome da uživaju?
- U Srbiji se vinska kultura bitno izmenila u proteklih 15 godina, jer je narod mogao više da putuje i da proba, a pre 10 godina je osnovano udruženje

somelijera i o vinu, hrani i cigarama je počelo da se priča glasno. Ali može to i bolje. Cigare su se za proteklih 10 godina od otvaranja prvog cigar šopa razvile u ozbiljno popularan hobi kod ljudi koji žele da na taj način uživaju u životu, njih je sve više. Nažalost, mediji u Srbiji tome ne pridaju dovoljno značaja. Ako neka kvazimanekenka iz Srbije ode negde u beli svet i bude 79. od 85 na izboru za “lopatu godine”, to će svi mediji ispratiti. To što je, recimo, naš somelijer pobedio na evropskom takmičenju u pripremi pesto sosa i sledeće godine ide na svetsko takmičenje u Đenovu, kao evropski šampion, to nije vest. Vinska kuća iz Vojvodine pobere devet medalja na prestižnom interancionalnom takmičenju u Beču, proglase je najboljom vinarijom u regionu, to takođe nije vest. Vino iz jedne male vinarije u Aleksandrovcu se pije u Njujorku na Menhetnu u “Emplojis onli” baru, koji je izbaran za najbolji bar na svetu dve godine uzastopono, tamjanika župska se pije po ceni od 15 dolara za čašu, a tamo nije problem doći do svih vina na svetu, ni to nije vest. Žalosno je to. Društveni problem nam je što deca imaju pogrešne idole, idole stvaraju mediji. Bolje da se piše o propalom fubalu i aferama nego o uspesima čestitih ljudi.
Koje su naše javne/poznate ličnosti hedonisti?
- Među poznatima ima mnogo ljudi koji zaista uživaju u vrhunskim eno-gastro doživljajima, mnoge od njih sam uveo u svet finih ukusa, ali ne bih se sada bavio potkazivanjem. Drago mi je da se tržište vina pomerilo od toga da se pije crnogorski “vranac” i “krstač”. Ovaj narod zasužuje bolje. Isto tako, nije dovoljno da neko zapali zamotuljak duvana koji na sebi ima etiketu “kohiba”, treba to da bude prava “kohiba”, napravljena na Kubi u fabrici “El Lagito”. Treba da znaju da cene to u čemu uživaju, ali dok se budu nosili lažni “roleksi” i “luj viton” torbe, biće i lažnih cigara i šatro dobrih vina. Na kraju krajeva, foliranti vladaju svetom, samo se treba na vreme discantirati od toga, a jedini način je znanje i iskustvo.
Ko su veći hedonosti, muškarci ili žene?
- Ne volim seksističke podele, svako uživa u onome šta voli i šta ima. Hedonizam ne podrazumeva nužno alkohol, cigare, skupu hranu. Znam mnoge ljude koji uživaju u zdravom životu, fizičikim aktivnostima, zdravoj hrani. Uživanje je subjektivan osećaj i niko nema pravo da vam kaže uz šta morate da se osećate dobro. Mislim da u životu podjednako uživaju žene i muškarci u skladu sa svojim mogućnostima. Njavažnije je istraživanje, što više stvari probate, više možete da uživate. Još ako imate sreću da vas neko vodi kroz te degustacije, uspeh je neizbežan.
Izjavili ste da u hrani i vinu žene mnogo više uživaju od muškaraca jer imaju istančano čulo mirisa i ukusa. Zašto onda ima manje žena među vrhunskim kuvarima?
- Devojke su odlični đaci i studenti, a zašto imate više muškaraca direktora nego žena, ili predsednika, ili čega god već. Činjenica je da žene u finim kućama odrastaju uz svoje majke, koje ih odmalena uče finim mirisima, finim tkaninama, finim navikama. Njihov senzibilitet je rafinisaniji, a sve drugo je tema za tribine o ravnopravnosti među polovima.
Mogu li se ljudi klasifikovati prema tome kakvo vino vole? Kakvi su ljudi koji više vole belo, kakvi koji radije piju crno, ili oni koji piju roze ili šampanjac?
- Pravi uživaoci vina vole sva ta vina i uživaju u njima u zavisnosti kako su raspoloženi, kakva je prilika, odabir hrane, društva i još mnogo čega. Sve druge izvedene priče su više za dokone psihologe i isprazne rubrike u ženskim magazinima.
Zbog niske platežne moći, većina građana usmerena je na konzumiranje jeftinijih pića, poput piva ili vina slabijeg kvaliteta. Ima li opravdanja žrtvovati kvalitet zarad kvantiteta? Može li se veći stepen zadovoljstva postići uz čašu dobrog vina nego uz flašu piva?
- Ne pijem pivo, pa ne mogu da sudim o tome, ali znam da u ponudi piva postoje ozbiljne produkcije malih pivara koje su vredne pažnje. Kao i male vinare, tako i male pivare ubija industrija, a zanatlije i mali proizvođači će morati još dugo da se bore sa tim, jer će država uvek štititi industriju umesto individualca. Što se tiče platežne moći, sigurno je bolje uložiti u kvalitet i istraživanje, nego u kvantitet i opijanje. Eto rešenja za nisku platežnu moć.
Zašto su domaća vina u maloprodaji znatno skuplja od inostranih istog kvaliteta?
- To je samo donekle tačno. Međutim, mi smo spremni da platimo neku cenu za vino samo da je strano. Nužno ne znači da je ono bolje od vina u istom cenovnom rangu. Domaća vina su u ozbiljnoj ekspanziji i kada nekim gostima prestavljate svoju zemlju, nema boljeg načina nego da im predstavite domaću gastronomiju i domaća pića. Na tom terenu imamo mnogo toga da ispričamo, čak i onim najzahtevnijim, od duvan čvaraka i mladog kajmaka do tamjanike i prokupca.
Umerenost jeste zlatno pravilo filozofije života, ali kako naći meru? Postoje li i koja su pravila za “zdrav” hedonizam?
- Već ste rekli, a zapisano je u Bibliji, ključna reč je “umerenost”.
Čime se trenutno bavite?
- Pored stalnih aktivnosti vezanih za vino, cigare, gastronomiju i alkoholna pića, najnoviji projekat kojim se bavim sa prijateljima je “Wine Jam”. To je urbana vinska manifestacija sa ciljem da okupi mlade i kvalitetne ljude, da ih upozna i ohrabri u istraživanju vina. Počelo je kao jedna vesela loklana ideja, a taj koncept smo već izvezli u Hrvatsku i Sloveniju, a u pripremi je Makedonija, Nemačka i još neke zemlje. Ideja “Wine Jama” nije uparivanje hrane i vina i neki drugi stereotipi, već uparivanje vina sa dragim ljudima. I još važnije, popularizujemo ne samo umereno već i odgovorno konzumiranje vina, jer svet izgleda daleko lepše kroz vinsku čašu, a za to morate biti trezni.