Uprkos mukama od samog životnog početka, ovu decu i njihove majke uglavnom prati osuda okruženja i beznačajna pomoć države.

Podaci Zavoda za informatiku i statistiku pokazuju da među decom koja su 2011, 2012. i 2013. godine navršila 18 godina, njih više od dva odsto u krštenici nemaju podatke o ocu.

Prema rečima Spomene Milačić, kliničkog psihologa iz Udruženja "Luneta", razlozi da ova deca nemaju priznato ime oca su mnogobrojni, ali nikako ne bi smela da se potencira krivica žena.

Zbog teze da su žene sklone promiskuitetu i da im je samo važno da rode, nastaje problem kome su skloni muškarci - sumnjičavost u sopstveno očinstvo.

- Da je DNK analiza još jeftinija, mislim da bi gotovo svaki Srbin uradio proveru svog očinstva - kaže dr Goran Brajušković iz Centra za humanu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta.

- Postojimo 18 godina i zasada smo uradili nekoliko hiljada provera očinstava.

Kako Barjušković kaže, gotovo svakog dana barem jedan tata koji želi da proveri da li odgaja svoje ili tuđe dete zakuca na vrata Centra. Od oko 30 provera mesečno, gotovo sve su bile lažne uzbune, obične sumnje.

- Sada je kod nas cena za ovu analizu s popustom oko 20.000 dinara. Najčešće nam dolaze muškarci koji sumnjaju da nisu očevi, ali i majke koje na sudu žele da dokažu čije su dete rodile, jer muškarac ne želi da ga prizna. Postoje i kućni testovi koje najčešće koriste ljudi iz unutrašnjosti, jer im je komplikovano da dolaze u Beograd, zbog analize.

Tako je uz veliki broj mališana čiji očevi sumnjaju da su njihovi, barem još toliko onih koji od rođenja ne znaju ko im je otac

- Postoji grupa žena koje su u dugogodišnjoj vezi sa oženjenim muškarcem i nakon mnogo preispitivanja ipak se odlučuju da rode dete iako je partner izričit u tome da neće da ga prizna - objašnjava Spomena Milačić.

- Ima slučajeva vereništva gde je partner otišao, reccimo, za Kanadu, a devojka ostala da ga čeka verujući da će on stići da pošalje garantno pismo dovoljno rano da se dete tamo rodi. Umesto toga, nikada joj se više ne javi.

Postoje žene koje imaju teškoće psihičke prirode, kao i one koje su nehotice zatrudnele baveći se prostitucijom +- kaže Milančić

- Imali smo primer žene koja je zatrudnela nakon odnosa u kome je silovana, a iz religijskih razloga nije htela abortus, kao ni upis biološkog oca u krštenicu - priča Milačić.

Ima i primera i da oba roditelja ne žele da očinstvo bude upisano, a takođe i pretnji ženi "ako ga tuži".

- Naša prevashodna obaveza je da ova deca budu tretirana kao i sva druga. U praksi, naše istraživanje na beogradskom uzorku pokazuje da prosečno na tri školska odeljenja dolaze jedno do dva deteta bez podataka o ocu. I u domovima za decu i mlade bez roditeljskog staranja, za one sa smetnjama u razvoju, kao i u hraniteljskim porodicama, veliki je broj mališana koji ne znaju ko su im očevi - kaže Milačić o zaključuje:

- Grupa udruženja je dala predlog za izmenu nacrta Građanskog zakonika u delu koji se odnosi na Alimentacioni fond. Smatramo da sredstva iz Alimentacionog fonda treba da budu dostupna i deci bez priznastog očinstva.

Inače, dete po Konvenciji ima pravo da zna ko mu je roditelj, ali samo u slučajevima gde je to moguće. Postoje okolnosti detetovog rođenja kada je ovo naprosto nemoguće. Recimo, kada ni sama majka ne zna identitet detetovog biološkog ovca - kaže Spomena Milančić za "Novosti".