JOŠ JEDAN DUG

Svetska banka odobrila kredit za obnovu

Autor: RTS | 04.10.2014 - 08:54:00h | Komentara: 0

Srbiji je odobren kredit od skoro 300 miliona evra namenjen za otklanjanje posledica poplava, potvrđeno je na sajtu Svetske banke. Rok za otplatu kredita je 30 godina, a grejs period je deset godina. Kamata varira kroz period otplate, ali je u ovom trenutku od 1,5 odsto.

Svetksa banka

Svetska banka je pozdravila najavljeni paket Vladinih mera, a kako bi se pronašao novac i dodatno uštedelo, Vladi Srbije su predložene i dodatne mere.

Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović rekao je za RTS da je jedna od osnovnih mera smanjenje subvencija. U svakom segmentu društva mora da se štedi, poručuje Šestović.

Vlada Srbije najavljuje mere fiskalne konsolidacije - konačo ćemo ih u punom obliku videti kroz rebalans budžeta. Jesu li te mere dovoljne?

Mi pozdravljamo taj paket mera koje je najavila Vlada i to je nešto što je dugo očekivano, a možda je moglo i ranije da se donese. Najavljene mere su u svakom slučaju dobrodošle. Ono što mi mislimo jeste da nedostaje nekih 200 do 300 miliona dodatnih ušteda. Na strani rashoda budžeta mora da se nađe prostora za dodatne uštede. Takođe jako je bitno da sve to mora da se desi u 2015. godini. 2014. godina je praktično već prošla sa aspekta budžeta i izvršenja rashoda, ali 2015. mora da bude godina kada će se doneti te odlučne mere. Takođe je bitno reći da je primena onoga što je najavljeno, bitno je da se ide do kraja. Čujemo neke najave i signale, na primer, da je Pošta ispostavila zahtev za isplatu bonusa i tako dalje. To jednostavno ne može i ne sme da se desi. Moraju svi da budu posvećeni tom cilju da se ostvare uštede, da se budžet dovede pod kontrolu.

Vi ste Vladi predložili i dodatne mere - kako da pronađe novac i kako da dodatno uštedi. Koji su osnovni pravci tih mera?

Prvo i osnovno je da se smanje subvencije. Srbija troši preko milijardu evra godišnje na subvencije To je bespovratna pomoć koja se daje raznim takozvanim neprivatnim preduzećima - javnim ili društvenim preduzećima. To je jedan iznos koji je preglomazan i koji mi ne možemo da izdržimo. Tu sigurno postoji prostor za značajne uštede. Recimo, ako se uštedi 10 odsto, to je 100 miliona, to je 0,3 odsto BDP-a. Druga velika stavka jesu nabavka roba i usluga. Mi smo već do sada, za prvih sedam meseci ove godine, potrošili 2,5 milijarde evra na kupovinu raznih roba i usluga. To je sigurno jedna velika oblast gde mogu da se nađu velike uštede. Vlada je prvobitno planirala nekih 25 do 30 miliona ušteda u toj oblasti, a mi mislimo da tu može mnogo više da se postigne. Tu je takođe jako bitno i da se pošalje signal ostatku društva - da se svuda štedi, ne možemo da imamo situaciju da se voze luksuzni automobili, da se kupuju raznorazne stvari, a sa druge strane se smanjuju plate i penzije.

Kada se smanjuju plate i penzije, jedna od opasnosti koja uvek preti, uvek postoji mogućnost zaustavljanja sistema, ili barem njegovog usporavanja jer se sve manje novca troši jer ga je manje u sistemu. Da li ima procena da li ovakve mere štednje mogu na neki način i srpski sistem da uspore?

Nažalost, najverovatnije će doći do smanjenja privredne aktivnosti jer kada smanjite plate i penzije u javnom sektoru, a tu pričamo o 2,5 miliona ljudi koji zavise direktno od tih davanja, onda će oni da smanje svoju potrošnju. Kad oni smanje svoju potrošnju, smanjiće se obim proizvodnje domaće privrede. Teško je reći tačno koliko će se smanjiti BDP na osnovu tih mera, ali pretpostavljamo da će to povući od 0,5 do 1 odsto na dole našu privredu. To je, otprilike, iskustvo svih zemalja koje su prošle kroz slične reforme u prethodnih pet do šest godina, od kada je počela međunarodna finansijska kriza.

Da li ove mere, ovako postavljene kako ih je formulisala Vlada Srbije, kvalifikuju Srbiju za dobijanje kredita za podršku budžetu?

Što se tiče naših kredita za budžetsku podršku, tu se još nisu ispunili svi uslovi. Naš glavni uslov je da se završi proces reformi tih neprivatnih preduzeća. Počelo je u avgustu sa pozivom za privatizaciju tih 500 i nešto preduzeća - mi čekamo kako će se to zaista implementirati. Druga bitna stvar za nas jeste makroekonomska stabilnost i održivost sistema, a to je najbolje postići kroz aranžman sa MMF-om. Tako da mi te dve stvari pažljivo čekamo i gledamo kako će se odvijati situacija. Inače, mi smo već značajno povećali svoju pomoć Republici Srbiji - već smo odobrili nekoliko zajmova. To su zaista veliki iznosi i pokazali smo da smo kredibilan partner Republike Srbije.

Još jedan kredit Svetske banke je važan za Srbiju - onaj za pomoć posle poplava. Kakav je to signal kada Svetska banka pomaže ovaj proces?

Mislimo da je jako bitno što smo uspeli da dogovorimo sa Vladom Srbije novi zajam koji je ispregovaran u rekordno kratkom roku zato što je bitno pomoći ljudima koji su izgubili sve u tim teškim trenucima. Naši zajmovi, koji su među najpovoljnijima, pomoći će da se obnovi i energetski sistem i poljoprivreda i odbrana od budućih poplava. Smatramo da je ovo maksimum koji smo mi mogli da pružimo Srbiji - to je nekih 300 miliona dolara, jedan značajan iznos. A to dolazi preko onoga što smo odobrili početkom ove godine - gde takođe ima delova koji se odnose na slične sektore, kao što je na primer obnova puteva. Mi smo odlučili da jedan deo naših zajmova za regionalne puteve preusmerimo u područja koja su najteže pogođena poplavama.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Nema komentara za ovu vest.

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs