Naime, tuberkuloza (TBC) postaje sve otpornija na lekove, pa čak i na kombinaciju lekova koja je skupa, izaziva brojne nuspojave, a pacijentima se pruža nakon osnovne terapije antibioticima. Slučajevi su zabeleženi u 84 zemlje sveta, a razlog tome bi mogao biti neadekvatna primena lekova kod pacijenata koji ne završavaju propisanu terapiju ili uzimaju lekove koji su ispod standardnog kvaliteta.

Evropa u strahu zbog širenja tuberkuloze otporne na lekove!

Zbog tuberkuloze, jedne od najraširenijih zaraznih bolesti koja uglavnom pogađa siromašne zemlje i zemlje u razvoju, strah se širi i Evropom. Bitku s opakom bolešću koja je mutirala u još smrtonosniji oblik vode istočnoevropske zemlje, a najviše obolelih je u susednoj Rumuniji.

Stefanu Radutu, 24-godišnjem rumunskom studentu TBC je dijagnostifikovan 2011. godine. U dve nedelje je izgubio sedam kilograma, stalno je kašljao, bio je hronično umoran i imao je problema sa spavanjem. Na kraju je na nagovor devojke otišao kod doktora, koji je otkrio da ima tuberkulozu - bolest za koju je, kako je rekao, mislio da joj je mesto u istorijskim knjigama.

"Ništa nisam znao o toj bolesti. Mislio sam da je iskorenjena", rekao je Stefan za EUobserver. Ovaj mladić je imao nesreću da oboli od TBC-a otpornog na antibiotike. Prva terapija nije bila uspešna, pa je završio u bolnici i nekoliko meseci primao "koktele" lekova, zbog čega su se kod njega pojavile neke nuspojave.

Slična je priča i Andree Vladoi. Ova 24-godišnja Rumunka bila je profesionalna gimnastičarka. Studirala je, diplomirala, zaposlila se u cirkusu i onda nije mogla raditi jer je opaka bolest napala njeno telo. I Andreea i Stefan smatraju se na neki način srećnim osobama, jer su tokom lečenja imali pored sebe vrhunske doktore i finansijsku potporu.

Godišnje 1.200 novoobolelih

Rumunija je zemlja u kojoj se beleži najveći broj obolelih od tuberkuloze. U ovoj zemlji svake godine dijagnostifikuje se između 1.000 i 1.200 novih slučajeva TBC-a i to oblika koji su otporni na lekove. S ovom zaraznom bolesti muku muče i zdravstvene vlasti u Bugarskoj i baltičkim zemljama.

S obzirom na siromaštvo s jedne strane i s druge na intenzivnu cirkulaciju ljudi na Starom kontinentu, Evropom se širi strah da će se se zbog rezistentnih sojeva bakterija bolest proširiti i na druge zemlje.

Tuberkuloza je najčešće izlečiva bolest, ali lečenje je dugotrajno - lekovi se moraju koristiti najmanje pola godine. Problem je što deo zaraženih prerano prekine lečenje, ali i korišćenje "koktela" sumnjivih kvaliteta, koji su omogućili bakteriji da mutira i da u borbi s lekovima razvije nove sojeve.

To potvrđuje Đina Popesku, koja je na čelu rumunskog programa za borbu protiv TBC-a. Na primer, u Rumuniji između 27-28 odsto obolelih od rezistentnog oblika tuberkuloze prerano prekine lečenje. S obzirom da je bolest najučestalija u siromašnijim zemljama, problem je i novac koji je neophodan za kupovinu lekova.

Više od trećine sveta zaraženo tuberkulozom!

Više od jedne trećine svetske populacije zaraženo je bakterijom Mycobacterium tuberculosis, no samo mali broj ljudi razvije simptome. U svetu godišnje ima oko deset miliona novih slučajeva. Na ovoj stranici se možete informisati o projektu kontrole tuberkuloze u Srbiji.

Britansko-američki tim naučnika otkrio je genetski marker u krvi ljudi koji boluju od tuberkuloze (TBC-a). Oni smatraju da bi to moglo pomoći u otkrivanju pacijenata kod kojih će se bolest aktivirati. Naime, procenjuje se da je više od jedne trećine svetske populacije zaraženo bakterijom Mycobacterium tuberculosis, no samo mali broj ljudi razvije simptome tuberkuloze.

Zasad ne postoji način da se odredi ko će oboleti a ko neće, ipak naučnici se nadaju da će se to uskoro promeniti, budući da je međunarodni tim naučnika otkrio jedinstveni obrazac genske aktivnosti, ili 'imunološki potpis', koji nam može reći koliko će aktivna tuberkuloza biti kod čoveka zaraženog bakterijom koja uzrokuje ovu zamršenu bolest.

Genetski otisak, opisan u poznatom naučnom časopisu "Nature", otkriven je u krvi ljudi s "aktivnom" tuberkulozom i u otprilike deset posto ljudi s "latentnom" infekcijom.

Dr. Eni O'Garra, šef ovog istraživanja, izjavila je: "Uprkos tome što ljudi proučavaju tuberkulozu već nekoliko vekova, još uvek postoji velika potreba za boljim prognostičkim i dijagnostičkim testovima i za više informacija o odgovoru tela na infekciju Mycobacterium tuberculosis, što će pomoći u stvaranju novih vakcina i lekova."