Od 2002. godine, naime, samo u Beogradu broj odsustava sa posla zbog posebne nege deteta, ili "produženja porodiljskog bolovanja", porastao je sa 300 na oko 8.000!

To ne znači da su nam deca bolesnija, naprotiv. Samo beogradski budžet zbog tih zloupotreba mesečno gubi od 100 do 150 miliona dinara.

Koliko se ta praksa ustalila govori podatak da se retko koja mama vratila na radno mesto na vreme i sve ih je više koje na porodiljskom boovanju ostaju duže od godine.

- Ako bismo se rukovodili ovim podacima ispada da nam je trećina dečje populacije teško invalidna - kaže za novosti Radomir Janić, pomoćnik sekretara za socijalnu zaštitu u Beogradu. - U pravilniku, koji se oslanja na zakone o radu i finansijskoj podršci porodici, na osnovu koga se produžava odsustvo, postoji spisak dijagnoza i one se odnose na teške poremećaje, slepu, gluvu, decu ometenu u razvoju...Ključ problema je u lekarskim komisijama pri domovima zdravlja koje gotovo svakoj majci koja podnese zahtev odobre minimum dva meseca.

Produženje se dobija najčešće na osnovu izmišljene dijagnoze koju izdaje fizijatar ili psihijatar, a mališani se naprasno za tri meseca oporave. Propisi inače predviđaju mogućnost odsustvovanja do detetove pete godine. Iskustva majki kazuju da kod komisije "prolazi" ako dete nije prohodalo, ako je dobilo nižu ocenu na porođaju ili je rođeno uz pomoć vakuuma.

-Nalaz komisije je na papiru potpuno u redu, ali deluje neverovatno da se broj odsustava zbog poremećaja iz godine u godinu povećava u proseeku za 1000 novih. Najčešće se ovo radi da mame ne bi dobile otkaz, usled nemogućnosti da se dete upiše u vrtić, a nekada i zarad dobijanja montiranih vrlo visokih naknada za bolovanje - kaže Janić.

 I nedavno istraživanje Unicefa potvrdilo je da se ovo odsustvo koristi po nekoliko meseci i za decu koja nemaju teže probleme. Podvale sistemu ne ogledaju se samo u bolovanju, već i u fingiranju primanja neposredno pred privremeno napuštanje posla zbof trudnoće. Nekoliko meseci pred polovanje zarade skoče i po nekoliko puta, a takve stvari dešavaju se najčešće u porodičnim preduzećima.

Aleksandra Jović iz Unicefa naglašava da je sa oko 25.000 korisnika produženog bolovanja u prvoj plovini 2000-ih, njihov broj porastao na gotovo 33.000 godišnje, dok je u istom periodu broj živorođene dece pao za oko osam hiljada. Mogući razlog za to je, kako kaže, i formalno prijavljivanje u radni odnos tokom trudnoće da bi se ostvarilo pravo na naknadu. Može se pretpostaviti da je zaposlenim ženama porodiljsko i odsustvo radi nege detata obezbedilo sigurnost i u vreme krize, odnosno - očuvanje radnog mesta.