Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Aktuelno

KAKO SU POTROŠENA SREDSTVA SVETSKE BANKE

Trećinu kredita od 25 miliona dolara „pojeli“ savetnici!

Autor: S. Đorđević | 06.02.2013 - 23:46:00h | Komentara: 3

Od 25 miliona dolara bespovratnog zajma Svetske banke, koji je Srbija potrošila za reformu penzijske administracije, skoro trećina je otišla u ruke raznih konsultanata.

Građani će u okviru projekta opšte baze podataka plaćati i konsultanstke ugovore, koji su iznosili od 1.000 pa do pola miliona d

Građani će u okviru projekta opšte baze podataka plaćati i konsultanstke ugovore, koji su iznosili od 1.000 pa do pola miliona dolara | Foto: RAS

Zapravo, 150 „konsultanata“ podelilo je kolač od 8,91 milion dolara iz kredita koji će vraćati svi poreski obveznici, a da projekat za koji su pare namenjene još nije ni zaživeo, podaci su sa zvaničnog sajta Svetske banke.


Ugovori paravan za korupciju?

Miroslav Petrović iz udruženja „Doktori protiv korupcije“, koje se bavilo analizom kredita Svetske banke za reformu zdravstva, kaže da se mora obelodaniti ko su konsultanti koji su toliko plaćeni.
- To je bitno jer se u praksi lako može desiti da se preko konsultantskih isplata potkupljuju domaći zvaničnici ili nameštaju tenderi. To otuda jer upravo konsultanti predlažu projekte, pripremaju tendere i nadgledaju izvođenje projekta - istakao je Petrović.

Reč je, naime, o zajmu koji je ta finansijska institucija stavila Srbiji na raspolaganje još 2005. godine za realizaciju projekta „Konsolidacija naplate i reforma penzijske administracije u Srbiji“ (PARIP). Cilj projekta bio je razvoj okvira za konsolidaciju naplate svih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (penziono, zdravstveno i za nezaposlene) i, ukoliko je moguće, poreza na zarade građana.
To je, u stvari, pored spajanja tri penziona fonda u jedan, što je učinjeno, podrazumevalo i formiranje Centralnog registra osiguranika i obveznika doprinosa koji ni do danas nije zaživeo, uprkos tome što su finansijska sredstva potrošena, a projekat Svetske banke zatvoren u septembru 2012. godine.

Podaci sa sajta ove institucije, međutim, ukazuju na to da je više od 14 miliona dolara od kredita utrošeno na nabavku IT opreme, informacione sisteme, licence za hardvere i softvere, ali i kancelarijski nameštaj iz „Eurosalona“ (95.000 dolara). Ostatak novca, tačnije, 8,9 miliona dolara, raspodeljeno je kroz 150 konsultantskih ugovora vrednih od pola miliona do 1.000 dolara. Za dvadesetak njih je naveden naziv konsultanta, dok ostalima nije otkriven identitet na sajtu Svetske banke.
„Alo!“ je kontaktirao sa ministarstvima rada i finansija, koja su prema ugovoru zaduženi za implementaciju PARIP-a kako bi proverio kome su sve i na šta data sredstva iz kredita. U Ministartvu rada su nam rekli da kod njih više nisu zaposleni ljudi koji su radili na tom projektu, te su nas uputili na menadžment Centralnog registra, dok su iz Ministarstva finansija poručili da su zaduženi jedino za vraćanje kredita.

- Napominjemo da je realizacija ovog kredita u nadležnosti Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Svaku fazu projekta odobrava Svetska banka, tako da bi trebalo dodatne informacije da dobijete od ovog resornog ministarstva, kao i od kancelarije Svetske banke u Srbiji - navode u finansijama. Iz Svetske banke „Alo!“ do zaključenja ovog izdanja nije dobio odgovore u vezi sa ovom temom, a nismo uspeli da stupimo u kontak ni sa direktorkom Centralnog registra.
Savetnik za strana ulaganja Mahmud Bušatlija nije iznenađen sumom koju su na ovom projektu zaradili konsultanti: „Uobičajena je praksa međunarodnih organizacija, pa i Svetske banke, da na projektima koje finansiraju uposle svoj kadar. Oni jesu skuplji od domaćih eksperata, ali je pitanje da li su zaista i stručniji. U slučaju PARIP-a, kroz koji je reforma PIO fonda izvedena bez demografske analize, efekti su od starta bili neodrživi“, kaže Bušatlija.
Poslednji komentari
  • albanac Vreme: 07.02.2013 00:08h

    pa sta je ljudi imali ko ne kradje jer mallo drzavne banke sada krade i fond bez povratka nema sto ne kradje zao

  • Vitez Vreme: 07.02.2013 10:51h

    Ne kradu oni strane banke a ni fondove,ovo je samo izveštaj zašta se sve zadužujemo. Zato će nam i praunuci vraćati kredite.

  • teofil Vreme: 07.02.2013 20:49h

    Tome je lako stati u kraj! Samo doneti propis da se taj novac mora vratiti nazad a savetnike isplatiti na bazi rezonskih nadoknada za tu vrstu poslova, ako su uopste potrebni. Pa ta vrsta divljanja je srusiala i americku ekonomiju a kako ne bi jadnu nasu!

Pogledajte sve komentare

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP