NIKOLA NIKA STOJIĆ (83), JEDAN OD OSNIVAČA SABORA TRUBAČA U DRAGAČEVU

Trubači, neću da vas
vidim u farmerkama!

Autor: Biljana Nenković | 11.08.2013 - 15:00:00h | Komentara: 2

Nikola Nika Stojić (83), profesor književnosti u penziji, jedan je od trojice živih osnivača najpopularnije trubačke fešte na planeti. Danas je zadovoljan ne samo što je sabor opstao više od pola veka već i što je stekao svetsku slavu. U intervjuu za “Alo!” Nika se prisetio kako je organizovan prvi sabor 1961. godine, kako je truba stigla u dragačevski kraj i koliko su problema imali da organizuju takmičenja u srpskim nošnjama u vreme komunizma kada se na opanke, šajkaču i anteriju gledalo kao na svojevrsnu provokaciju i zbog čega se išlo i u zatvor. Danas šajkaču svi slobodno nose, ali Nika tvrdi „da se saborovanje malo udaljilo od prvobitne ideje“.

Nikola Nika Stojić

Nikola Nika Stojić | Foto: Biljana Nenković

„Sad se više govori o tome koliko se popilo i pojelo na saboru, a ne o samom takmičenju. Nijedan trubač ne bi smeo da svira trubu ako nije obučen u narodnu nošnju”, kaže Stojić

Zamisao Nikole Stajića i još devetoro Dragačevaca bila je da od zaborava sačuvaju srpsku tradiciju i običaje. Guča u to vreme nije imala ni struju, a do Čačka je vodio samo uski kolski put. Mladi su odlazili na studije u Beograd. Nika se vratio u rodni kraj i počeo da radi u školi. Po okolnim selima dosta se družio sa ljudima, koji su mu prenosili običaje, i on je sa ostalim kolegama odlučio da to ostane trajno zapisano.

Desimir Perišić, prva truba prvog sabora u Guči

- Sad se više govori o tome koliko se popilo i pojelo na saboru, a ne o samom takmičenju. Nijedan trubač ne bi smeo da svira trubu ako nije obučen u narodnu nošnju. Skoro sam im rekao da neću da ih vidim u farmerkama. Na „Oktoberfest“ ne možete da uđete i svirate bez nacionalne odeće. Sabor je postao svetski poznat i zašto ne bismo to iskoristili da celoj planeti pokažemo svoju tradiciju? Sada imate i orkestre koji nose strana imena, bez ikakave potrebe.

Nismo imali ni trubu kako treba. Prva je bila bušna od rđe, pa smo zamesili malo brašna i zakrpili je da može da se takmiči

Kakav je bio prvi sabor i da li je organizacija prošla glatko?

- Organizovali smo ga u porti crkve. Bila su četiri orkestra koja su se takmičila. Silne probleme smo imali sa komitetom Komunističke partije. Optuživali su nas da vučemo unazad celu varošicu. Ma hapsili su me samo zato što nosim opanke... Bili smo uporni i nismo odustajali. Među organizatorima je bio i pesnik Branko V. Radičević. Tada su naši seljaci prvi put posle rata otvorili svoje sanduke i izneli anterije i šajkače, a to nije bilo nimalo bezazleno u to vreme. Nismo imali ni trubu kako treba. Prva je bila bušna od rđe, pa smo zamesili malo brašna i zakrpili je da može da se takmiči. Za prvi sabor pozvali smo stare zanatlije da ožive vašar i tako je sve počelo.

Trubačeva kletva

Odakle truba u Dragačevu?

-Truba nije narodni instrument. Doneli su je Dragačevci iz ratova u kojima su stradali, vraćali se, delili se na četnike i partizane, kao ludi uzimali tuđe živote, a neko drugi njihove.... Nakon Prvog svetskog rata u ovom kraju sve svetkovine su se slavile uz trubu - krštenja, venčanja, krovljenje kuće, jer se truba najdalje čuje. Pa i kad neko umre, truba je tu. Pop može i da ne dođe, ali truba mora da svira.

Vi ste tvorac najpopularnijeg praznika trubi u svetu, čime se sada bavite?

- Pišem i dalje o trubi, običajima, objavljujem knjige i pesme, ne odustajem od srpske tradicije. Imamo klub umetnika, slikara i vajara, ali saboraši retko svraćaju tamo odakle je sve krenulo... Prošetam malo po ulicama, vidim šta se dešava! Imam poruku za sve ove mlade ljude. Želim da budu svestrani i da ne budu opsednuti samo svojom profesijom. Čovek ne sme da se zatvori, već mora da ima široke vidike.

„Zlatna truba“ od Olivere Marković
- Na prvom saboru trubača 1961. pobedio je Desimir Peričić is sela Goračići. Na jednom od sledećih sabora „Zlatnu trubu“ pobedniku je uručila čuvena glumica Olivera Marković.

Glumica uručuje nagradu Radovanu Babiću

I ranije su političari i državnici na sabor dolazili što javno što tajno, iako su u početku bili protiv manifestacije. Na ovom saboru učestovalalo je 1.246 trubača iz zemlje i inostranstva. Na prvom saboru bilo je oko 3.000 posetilaca, uglavnom naših Dragačevaca. Danas se poseta meri stotinama hiljada ljudi koji dolaze sa svih strana.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

Lune Vreme: 12.08.2013 09:43h

Svasta mu pada, patriocki na pamet, Komunisticka Jugoslavija,Komunisticki list Politika, stvorile Sabor u Gucu, a zabranili sajkacu, i opanke..a naredili da nose "traperice"..i nekada su morali da nose trscanske mantile "suskavce "..kada idu u Gucu na svirku. Oladi malo, sviraj koliko hoces..a, i nemoj mnogo da zalis, cuvena "sajka-sajkaca" je kapa, austrougarskog okupatorskog "podrijetla".."humanitarna pomoc".
Lune Vreme: 12.08.2013 09:58h

Pre pola veka (bila je subota) prvi Sabor u Guči otvorio je Vlastimir – Lale Vujović (1922–1997), predsednik OK SSRN i Organizacionog odbora: „Ovde je nemoguće davati ma kakav znak za početak jer je to već neko učinio, bilo kao gost, bilo kao organizator. Ko je to, to ne zna niko, jer sve ovo što vidite i čujete sačinjava sastavni deo Sabora”.

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs