alo.rs Aktuelno
NAUČNI PODVIG
Tvorac ovce Doli: Vratićemo mamuta iz mrtvih!
DNK iz odlično očuvanih ostataka sibirskog mamuta mogao bi da omogući kloniranje ove životinje iz davnih vremena. Prva prepreka na tom putu je kako izvući "živu" ćeliju iz tela koja su bila milenijumima ispod leda i čini se da je rešenje sve bliže.
Mamut Vika u arheološkom parku Viminacijum | Foto: Petar Marković
Jedan od pionira kloniranja, naučnik iz Edinburga koji je "stvorio"ovcu Doli 1996. godine, ser Ian Vilmut, i ranije je tvrdio da bi ćelije izvučene iz ostataka mamuta mogle da omoguće da se "iz mrtvih vrati" divovska životinja.
Ali, imao je rezerve. Danas, procedura koja jako liči na onu iz filma "Park iz doba jure", "samo što nije" testirana, ali "ona neće biti ni približno ista kao ona u slučaju Doli, s obzirom koliko je nauka napredovala u međuvremenu," rekao je Vilmut za naučni portal "Razgovor" (The Conversation), a prenosi "Gardijan".
"Bio sam skeptičan prema celoj ideji, ali znao sam da ako pređemo prvu prepreku i izvučemo živu ćeliju iz mamuta, da ćemo jednog dana moći da uradimo nešto korisno i interesantno," rekao je Vilmut.
"Mislim da to može da se uradi, ali moramo da omogućimo vrhunsku negu za životinju. Ako postoje realne šanse da se one "rode" zdrave – treba da uradimo to. Možemo toliko toga da naučimo o njima."
Mamut Vika: Zamislite da ovi gorostasi opet hodaju Zemljom | Foto: Petar Marković
Mamuti su vladali Zemljom pre desetina hiljada godina tokom kasne pleistocenske ere. Njihov broj je počeo da se smanjuje u Severnoj Americi i Evro-Aziji pre 10.000 godina, a neki od njih su preživeli i sledećih 6.000 godina. Razlog za istrebljenje verovatno je bio u lovu i klimatskim promenama.
Priče o kloniranju mamuta su česte poslednjih godina, a razlog za to su brojni otkriveni očuvani smrznuti ostaci u Sibiru – za šta je zaslužno otapanje leda, ali i shvatanje pojedinaca da u "mamutima leže pare".
Vilmut ne sumnja u namere naučnika da kloniraju sibirskog mamuta, čak i pomoću "Doli tehnike", ali smatra da je ideja i dalje jako optimistična i da su brojni tehnički izazovi i dalje nerešivi.
Vilmut je objasnio da je potrebno pronaći "zdrave" ćelije mamuta i to veliki broj, kao i stotine ili hiljade ćelija neke bliske i srodne vrste, kao što je azijski slon, koje su neophodne za kloniranje. Najveći problem je da ćelije mamuta moraju da sadrže i DNK u originalnom sastavu, što nije lako zbog degenerativnih promena koje su uvek prisutne tokom topljenja snega i leda.
Mamut naspram čoveka! | Foto: Wikimedia Commons
"Dok mi dođemo do kosti koja se presijava na suncu – to je već kasno! Moramo da uzorak izvadimo iz dubokog leda, to je jedini način," rekao je Vilmut.
Drugi veliki problem je naći ženku relativno bliske i srodne vrste, koja bi "obezbedila" jajne ćelije i iznela trudnoću sa kloniranim embrionom. Najbliža životnjska vrsta mamutima su slonovi, ali i njih nema dovoljno u prirodi da bi takav eksperiment mogao da se izvede.
"Pošto postoji opasnost da sa planete nestanu i slonovi, nije realno da sakupimo 500 jaja od ženki slonova," rekao je profesor Vilmut.
Postoji alternativa – ako postoji način da se iz ostataka mamuta izvuku "zdrave" DNK ćelije – one bi mogle da budu reprogramirane u stem ćelije zahvaljući modernim procedurama. One bi onda mogle da se pretvore u druge vrste ćelija, uključujući i spermatozoide i jajne ćelije. Miševi i su već rođeni iz sperme i jaja stvorenih iz stem ćelija.
"Ako su te ćelije od ženke mamuta, one bi mogle da pruže alternativni izvor jaja koja bi mogli da koristimo u istraživanju, ali takođe i kloniranju mamuta. Od muških mamuta bi uzeli spermatozoide i oni bi mogli da oplode jajne ćelije i da tako stvore embrion mamuta."
Ser Ian Vilmut, koji je po mnogima prošle godine zaslužio Nobelovu nagradu za fiziologiju (ili medicinu) sa Džonom Gurdonom i Šinjom Jamanakom prošle godine, kaže da će biti potrebno bar još 50 godina pre nego što tehničke mogućnosi budu na tom nivou da rezurekcija mamuta može da se izvede.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs