INTERVJU NEDELJE
U jami s đavolima sadimo tikve!
Senjski rudnik, rodno mesto industrijalizacije Srbije i prvog radničkog saveta, rudarsko naselje u kome danas živi svega 500 ljudi, pre 10 godina proglašeno je kulturnim dobrom Srbije.
U oknima je 70-ih godina prošlog veka radilo 5.000 rudara
Ovde se ništa nije promenilo gotovo čitav jedan vek. Tu je još uvek čak i parni lift, jedini takav preostao u čitavoj Evropi koji već 90 godina, svaki dan, bez prestanka, spušta i podiže rudare iz okna odakle ovi ljudi-krtice izvlače poslednje tone preostalog mrkog uglja. Sumorna glavna Radnička ulica, prepoznatljiva još samo po kući u kojoj je živela Petrija, na osnovu čije je životne priče snimljen film „Petrijin venac“, jedna jedina kafana i crkva posvećena Svetom Prokopiju i jednoj celoj rudarskoj smeni koja je u oknu izgorela 21. jula 1893. godine je sve što je preostalo od nekada perspektivnog i prosperitetnog gradića. Kopač Bogoljub Pavlović (45), koji već 27 godina radi u jami, nije zapamtio zlatno doba rudnika, kada je 50-ih i 70-ih godina prošlog veka u oknima radilo 5.000 rudara, kada je u gradu bilo 26 kafana, dve bolnice, štamparija, bioskop i sokolski dom, prva industrijsaka pruga uskog koloseka, pa čak i jedna mala termoelektrana. „Ima li nade?“, pitamo Bogoljuba, koji ljutom spira ugljenu prašinu nakupljenu u grlu tokom smene, zbog koje se mnogo teže diše, pre ovog ustaljenog rudarskog rituala...
- Nada umire poslednja (smeh). Nećete verovati, ali ja sam i pored ovog teškog posla, opasnog po život, zaista srećan čovek. Imam predivnu porodicu, suprugu, sina i dve ćerke, troje unučadi i krov nad glavom. Možda sam mogao i bolje da prođem, ali kad pogledam oko sebe vidim da je moglo da bude i mnogo gore. Šta misliš možda sam imao sreće (smeh)?
Senjski rudnik pre deset godina proglašen je za kulturno dobro
Možda zbog imena?
- To je bila kumovljeva želja, mada je bio železničar. Ali znao je vrlo dobro da mi Pavlovići ne možemo bez rudnika. Deda je kopao ugalj u podzemnom rudniku Banović, gde je i otac počeo da radi, ali je kasnije isplivao i radni vek završio na površinskom kopu. Meni đavo nije dao mira, pa sam krenuo dedinim stopama. U svakom slučaju zahvalan sam kumu. Možda me je ime svih ovih godina ime i sačuvalo od nesreće.
Da li to znači da će i naslednik krenuti očevim putem i zavšiti ispod zemlje s lopatom u ruci?
- Njemu je sada 12 godina i on još uvek ne zna na koji način njegov otac zarađuje za hleb. Srećan jesam, ali ne mogu da poreknem da sam se u životu i te kako namučio. Iskreno bih voleo da mi se sin oproba u nekom drugom zanimanju, pa ga savetujem da uči. Nadam se da će me poslušati.
Već 27 godina kopa u jami: Pavlović
Gde je tu sreća kada svake godine provedeš bar 2.000 sati pod zemljom u mrklom mraku?
- Nije tako, a lampa?! (smeh). Šalu na stranu, ovde imaš samo dve mogućnosti - da radiš u rudniku ili da sečeš drva u šumi. Izabrao sam ovo prvo. Mogao sam ceo život da provedem u kukanju ili da u svemu pronađem smisao. Moja porodica je moja najveća sreća, a posao obaveza bez koje nisam mogao da izgradim sve ono u čemu danas uživam.
Cena nije mala, kad skoro svaki dan silaziš u jamu duboku preko 150 metara. Šta zapravo radite tamo dole, u mrklom mraku, na korak od pakla?
- S đavolima sadimo tikve! Bukvalno! Kad ti na ulazu u okno kolega iz smene dobaci: „Srećno!“, to ovde ima najdublju mogući smisao. Dole u rupi jedino ti ona može pomoći, ona ti je potrebnija od šlema i zaštitne opreme zajedno.
Željko Miletić
Biće bolje kad postaneš turistički vodič?
- Vidim da se ulaže u muzej više nego u rudnik. Možda i dočekam da u okno siđem bez kilavice, pajsera i motike. Da ne moram da podglavljujem drvenu podzidu i bušim rupe za eksploziv. Ko zna, možda jednog dana lopatu zamenim megafonom. Kažu mi da izgledam markantno i da ću biti prava atrakcija.
Kome bi prvo pokazao rudnik?
- Kome, e… da ne zvučim malo patetično, ali prvo bih ga pokazao ovima gore. Mada se oni koliko vidim dobro snalaze u podzemlju (smeh). Ne sumnjam da bi i od ovog pakla oni napravili raj… za sebe!
Zna Željko da ga nećemo ostaviti na cedilu
Kao jedan od najiskusnijih kopača Bogoljub je član odabrane ekipe spasilaca koja trenutno radi na izvlačenju zatrpanog rudara u jami Strmosten Željka Miletića.
- Radimo bez prestanka već pet dana, ali niko od nas nije izgubio nadu. Daće bog da je Željko preživeo. Jaki smo ti mi ljudi, a on vrlo dobro zna da ga nećemo ostaviti na cedilu - kaže Bogoljub.
Krvava norma za 60.000 dinara
Bogoljub svakog meseca krvavo zaradi svoju platu. Za 60.000 dinara on je obavezan da u svakoj smeni, s dvojicom svojih sapatnika, minira, sakupi i lopatom u sedam vagona utovari preko 13 tona mrkog uglja. Prostor u kome se čitav ovaj proces odvija i ponavlja iz smene u smenu obično je širok tri, a visok nešto malo od dva metra.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |