Aranđelovdan je hrišćanski praznik koji se proslavlja 21. novembra (8. novembra po starom kalendaru). Po broju ljudi koji je u srpskom narodu slavi kao svoju krsnu slavu, ona se nalazi na drugom mestu.

Poreklo praznika

Još od davnina ljudi su praznovali anđele, jer po Starom zavetu, kada su ljudi odstupili od Boga, počeli su se klanjati stvorenjima Božijim, stvarajući od njih idole i prinoseći im žrtve.

Pagani su ih nazivali bogovima i stvoriteljima svega vidljivog i nevidljivog. To je bilo veoma rasprostranjeno za vreme svetih apostola. Četiri do pet godina pre Prvog Vaseljenskog sabora na Laodikijskom pomesnom Saboru svetih otaca, prokleto je takvo poštovanje anđela i predato anatemi, te je po 35. Pravilu uvedeno kao blagočestivo i pravilno poštovanje i praznovanje svetih anđela, kao služitelja Božijih i hranitelja roda ljudskog. Određeno je da to bude u novembru, jer je novembar deveti mesec, posle marta, kada je stvoren svet, zbog devet anđelskih činova koji su najpre stvoreni.

Devet anđelskih činova opisao je učenik Svetog apostola Pavla, Sveti Dionisije Aeropagit u svojoj knjizi „O nebeskoj jerarhiji“ i oni su sledeći: šestokrili serafimi, mnogoočiti heruvimi, bogonosni prestoli, gospodstva, sile, vlasti, načala, arhangeli i angeli.

Arhanđel Mihailo

U toj strogoj anđelskoj hijerarhiji, gde vlada savršena jednodušnost u poslušnosti nižih činova višim, za vojvodu je izabran Arhanđel Mihailo, jer je svojim delovanjem spasao mnoge anđele otpale od Boga, koje je Lucifer povukao sa sobom u propast. Svaki narod ima svog angela hranitelja, zapravo, svaki hrišćanin ima svog angela hranitelja i čuvara, te stoga moramo imati na umu da, šta god činimo ili mislimo, javno ili tajno, to činimo u prisustvu svog angela. A na dan Strašnog Suda sabraće se ogromno mnoštvo angela nebesnih oko prestola Hristova i objaviće se dela, reči i misli svakog od nas, a tada neka nas Bog pomiluje i neka nas spase molitvama Svojim, sveti Arhistratig Mihail i bestelesne nebesne sile.

Arhanđel Mihailo je predstavljen kako u svojoj desnoj ruci drži koplje kojim popire Lucifera, a u levoj palmovu grančicu. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi. Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da, pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne sprema se žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.
Reference