INTERVJU NEDELJE: STANIŠA JEVTIĆ (63), SRPSKI BIZNISMEN KOJI JE USPEO U AMERICI
U Srbiji ne bih uložio ni dolar!
Staniša Jevtić (63), otišao je u Ameriku kao dvadesetogodišnji mladić sa završenom osnovnom školom, bez dolara u džepu i znanja jezika, ali je uspeo da napravi poslovno carstvo i postane biznismen.
„Kod mene 90 odsto radnika iz firme odlazi u penziju i svakog veoma cenim i poštujem“ | Foto: Biljana Nenković
„Kada svedete račune, morate
najpre da platite radnike. Kad
su oni zadovoljni, firma raste
na opštu radost svih nas”
U njegovoj kompaniji radi 120 zaposlenih. Nikada nije dugovao ili kasnio sa plaćanjem ni radnicima, ni državi ili dobavljačima. U intervjuu za „Alo!“ ispričao je kako je izgledao njegov put ka uspehu, kako se postaje, a kako opstaje biznismen, zašto ne zapošljava naše ljude u svojoj firmi i koje su razlike u shvatanju poslovanja i uspeha u Srbiji i SAD.
Staniša ili Stan, kako ga zovu Amerikanci, ima kompaniju za krečenje i farbanje javnih objekata i institucija. Posle 40 godina građenja svog američkog sna, ovog leta u Srbiji ima javne nastupe na kojima sa svojim sinom Markom, diplomiranim biznis menadžerom, objašnjava osnovne principe poslovanja.
- Morate da radite samo ono što najbolje znate ili ono što ne radi niko! Počinje se malim koracima, a kasnije od zarađenih para širite posao. Prvu kancelariju otvorio sam u kući. I tamo su mi govorili da mi je za početak potrebno 50.000 dolara, ali nisam im verovao. Zapitao sam se koliko vremena mi treba da uštedim toliko novca?! Najpre sam više od 10 godina radio kod drugog, za platu, i tu očima i ušima „krao“ zanat, ne samo o moleraju, već o poslovanju. Tu naučite kako da nabavite posao, koliko je jednom radniku potrebno vremena za određeni posao, šta je dobar rad, a šta ne…
Probao biznis u Srbiji, ali odustao: Jevtić sa sinom Markom | Foto: Biljana Nenković
- Da radite pošteno! Šta to znači? Kada svedete račune, morate najpre da platite radnike. Kad su oni zadovoljni, firma raste na opštu radost svih nas. Podmirivanje svih troškova je najvažnije. Da li je posao koji ste započeli dobar, znaćete posle mesec-dva dana. Ukoliko ste i u trećem mesecu u minusu i pozajmljujete da biste opstali, u velikom ste problemu. Gasite firmu, jer već vam je voda došla do grla i prekidajte agoniju. I vas i vaših radnika.
- Koji novac smatrate samo svojim?
- Samo onaj koji vam preostane posle svih, ali svih plaćenih troškova. Ukoliko ste poslovni čovek, uložićete ga u širenje posla i tu se vidi da je na pomolu ozbiljan biznismen. Viđam ovde po Srbiji privatnike kako posle prvog velikog novca koji legne na račun odmah naprave nepotreban poslovni prostor od 2.000 kvadrata. Potroše pare, a zgrada uskoro zvrji prazna. Pokupuju sebi skupa kola, kuće i jahte i uskoro im firma propadne. Pravilo je da, ukoliko ne držite restoran, lokacija za poslovni prostor nije bitna i možete i na periferiji da iznajmite jeftiniji.
- Kažete da radnike redovno isplaćujete i da su vam veoma važni. Kako ih birate i kakav tretman imaju kod vas?
- Kod mene 90 odsto radnika iz firme odlazi u penziju i svakog veoma cenim i poštujem. Skoro uvek zapošljavam po preporuci, uglavnom od ljudi koji rade u mojoj kompaniji. Jer i mom radniku je u interesu da firma dobro radi i neće dovesti nekog neodgovornog. U svakom trenutku znam šta se dešava, poznajem sve segmente posla i koji su problemi. Ipak, mobilni telefon mi ne zvoni svaki čas. Ovde viđam biznismene koji na sto prvo stave dva-tri telefona, naočare, ključeve od kola i svaki čas ih neko zove. Ja dobro plaćam ljude koji su odgovorni za svoj posao. Dakle, dajem ti veliku platu, reši problem!
- Kakvi su Srbi radnici?
- Ne zapošljavam Srbe! Nezgodno je to, jer naši ljudi se oslone da smo zemljaci, pa onda na konto toga kasne ili ne rade kako treba. Kažu sebi: „Ma lako ću, mi smo naši.“ A to nije dobro za biznis!
- Da li biste kao iskusan biznismen posle 40 godina vođenja sopstvene firme u Americi uložili novac u neki posao u Srbiji?
-Ne! Mnogo toga mora da se promeni u ovoj zemlji, zakoni i propisi pre svega. Pod nekim drugim okolnostima, možda bih i razmislio. Da ne shvatite da sam potpuni pesimista i da pričam u prazno, već sam probao! Moj sin Marko prošle godine je u Beogradu otvorio radnju za kokice. Odmah smo videli da to ne može da funkcioniše i prekinuli agoniju. U Smederevu sam otvorio radnju za farbe. Više iz privatnih razloga, jer sam želeo da pomognem osobi koja je meni pomogla. I tu sam uleteo u apsurd, koji mi je bio neshvatljiv. Više od mesec dana smo čekali da dobijemo fiksni telefon. Pa ja nemam vremena toliko da čekam!
- Često dolazite u Srbiju i okolinu Jagodine, odakle ste potekli. Kako Vam izgleda život u Srbiji kao nekom ko sve gleda sa strane?
- Divim se ovom narodu kako živi i preživljava sa ovim platama! Nije mi jasno kako sastavljate kraj sa krajem. A sve je skuplje nego u Americi. Grad u Indijani, gde živim, veličine je Jagodine. Tamo imamo tri banke, a u Jagodini 30! Samo taj podatak dovoljan je da vam kaže u kolikom ste problemu i kakva je ekonomska situacija. Jer banke idu tamo gde mogu da zarade na kamatama i kreditima.
Brojke u biznisu
- U prvoj godini poslovanja polovina firmi propadne. U narednih šest godina propadne još 20 odsto kompanija. Tek posle 12 godina pozitivnog poslovanja možete sebe da nazovete biznismenom. Takođe, u matematici za biznis važi pravilo da privatnik u svakom trenutku treba da ima bar 10 ugovorenih poslova. Od toga će šest sigurno uspeti. Kod dva ćete poslovati na nuli, a ostala dva će propasti.
-
nina Vreme: 29.06.2014 08:31h
Odavno nisam pročitala ovako dobar tekst!
-
miko Vreme: 29.06.2014 09:06h
Lep tekst,puno istine i realnosti u izlaganju ovog coveka ali ipak jedna kontraverznost u njegovoj prici. Nezeli ulagati u srbiji (to ga razumem pored ovolikog nereda i lopova) ali ipak promovise sina da bi uspeo u srbiji ali ne u sferi poslova gde se covek muci za 300 evra vec tamo gde se sa malo muke i dobrim vezama a na papirima za malo vremena moze postati milioner.
-
Nena Vreme: 29.06.2014 09:20h
Eto ti sad. Ja se staršno ljutim zbog pripisivanja kolektivne krivice bilo kome.... stalno čitam Srbi su ovo, Amerkianci su onakvi, Hrvati ovakvi.... I to me izludjuje, a čitam to obično kad jedni pričaju o drugima retko imam priliku pročitati ovakvu glupost, da čovek koji je potekao iz jednog naroda ovako "trpa u isti koš" sve pripadnike SVOG naroda - po principu svi Srbi su isti pa ja ne zapošljavam Srbe - GLUPOST! Svaka tebi čas što si uspeo, ali pljuvanje po svom samo dokazuje da nisi baš neka veličina u bilo kom pogledu i da je tačna ona stara koju reče baš ovaj narod po kome tako velikodušno pljuješ "Čega se pametan stidi budala se ponosi".
-
Ceba Vreme: 29.06.2014 10:27h
Bravo za ovog coveka ama bas sve shto kaze je tacno
-
Don Milisav Vreme: 29.06.2014 11:11h
Malo je onih koji su otisli u Ameriku a da se ponasaju na ovakav nacin. Oni su se odrekli svih onih koji su ostali u matici a i ocigledno su postali veci amero od njih samih.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs