U pitanju su zaposleni u privatnom sektoru i preduzećima u restrukturiranju, rekla je Savić Tanjugu, napominjući da samo 17 odsto zaposlenih u privatnom sektoru prima zarade na vreme u dan.

Redovnost isplate zarada u javnom sektoru je neuporedivo veća, navela je ona, ali i napomenula da državni organi nemaju nikakvu evidenciju o broju kompanija koje ne isplaćuju zarade ili ih neredovno isplaćuju.

"Država jedinu preciznu evidenciju ima za firme koje ne uplaćuju poreze i doprinose, jer je zainteresovana da puni budžet", rekla je Savić.

Prema njenim rečima, ni inspekcija rada nema precizne podatke, jer reaguje ili po prijavi sindikata ili zaposlenog, ili na osnovu redovne odnosno vanredne kontrole.

Kada je u pitanju neredovnost isplata zarada, najgora situacije je u tekstilnoj i preradjivačkoj industriji, u metalskom kompleksu, saobraćaju, trgovini i medijima.

Najčešći razlog za neisplaćivanje zarada je, i to čak u 90 odsto slučajeva, nelikvidnost firme, odnosno blokada računa, navela je ona.

U preostalih 10 odsto slučajeva radi o nesavesnim poslodavcima kojima računi nisu blokirani, ali koji, u želi za ostvarivanjem što većeg profita, znaju i mesecima da ne isplaćuju zarade zaposlenima, istakla je Savić.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković saglasan je da u Srbiji postoje poslodavci koji neredovno isplaćuju zarade i smatra da bi takve trebalo sankcionisati.

Atanacković je mišljenja da su nesavesni poslodavci nelojalna konkurencija onom delu poslodavaca koji zakone poštuju, a poštuju i svoje zaposlene i redovno isplaćuju zarade.

"Unija poslodavaca Srbije se zalaže da plate zaposlenih budu onolike koliko je moguće da ih poslodavac isplati, ali da budu redovne i da se poštuje sve što je zakonom propisano", rekao je Atanacković Tanjugu.

Ključne probleme, zbog koji poslodavci dolaze u situaciju da neredovne isplaćuju zarade, on vidi u nelikvidnosti privrede, značajnom smanjenju plasmana roba, relativno slaboj zaštiti poverilaca.

Firma koja nema problema u poslovanju, nema ni problema sa isplatom zarada, ali država mora da sancioniše one koji neredovno zarade isplaćuju, jer to nije u interesu ni zaposlenih ni savesnih poslodavaca, rekao je Atanacković.

Ministarstvo rada vodi računa o isplatama zarada koje su u njegovoj nadležnosti, a to su pre svega ustanove socijalne zaštite, Poreska uprava kontroliše uplatu poreza i doprinosa, ali nema bazu podataka o redovnosti isplate zarada, procentu ukupnog broja privrednih subjekata koji redovno isplaćuje plate kao i o procentu ukupnog broja zaposlenih koji redovno prima plate.

Inspekcija rada vrši kontrolu po ovom osnovu, ali samo na osnovu prijava ili u redovnoj ili vanrednoj kontrolu, tako da ti podaci nisu sveobuhvatni.