ČUVENI KARIKATURISTA MARKO SOMBORAC ZA "ALO!":
U Srbiji samo satira odoleva (auto)cenzuri!
Kao što svi znamo, u Srbiji nema cenzure. Da je ima, odmah bi je ukinuli! Šta će nam, kada je sve u savršenom redu. Političari, tajkuni i ostali savršeno dobro podnose kritiku. Zašto i ne bi kad je na nivou incidenta. Da li se ta cenzura, o kojoj svi pričaju da je nema, krije onda u srpskoj satiri? Da nije možda u karikaturi, formi zbog koje je pre desetak dana ubijeno 12 članova pariske redakcije lista „Šarli ebdo“?
Sreo se sa svim junacima koje je nacrtao: Marko Somborac | Foto: Rajko Ristić
- Ako im bude zasmetalo, možda će pokušati da organizuju neke akcije i protiv toga. Očigledno da je njihova procena da dok naslovne strane i ozbiljni tekstovi nisu toliko kritični nije problem u crtanim delovima - navodi on. Na pitanje da li junaci njegovih stripova pogrešno procenjuju da im zbog kritike niko ne može ništa, Somborac uz smeh kaže:
Crtež Dušana Gađanskog
- Ma neka samo tako misle i dalje! Oni, nažalost ili na sreću, to toliko ne čitaju. Više gledaju karikature, pa se smeju jedan drugome i kažu „vidi kakav ti je nos“ ili „vidi kako ti je nacrtao uši“, kao da mi tom karikaturom ništa nismo rekli i napisali. Naučio sam da bi trebalo da me bude baš briga šta oni misle, da li poruka dolazi do njih i kako će da je shvate, jer me više zanima da li dolazi do naroda... Do ljudi koji čitaju i koji, u krajnjem slučaju, odlučuju o sudbini političara - objašnjava Somborac. On otkriva da se sreo sa svim svojim junacima koje je nacrtao.
- „To, care“, „super si“, govorili su mi, ali čuo sam da je bilo i loših reakcija na neke stripove. Naravno da mi je pokretač ljudska glupost. To nije samo specifičnost Srbije. Ima je svuda - zaključuje Somborac.
Dušanu su rekli da ne dira Tadića | Foto: O. Bunić
- Kada ti neko da otkaz i napiše da mu više ne treba dnevna politička karikatura, to više nego jasno upućuje na cenzuru. Pogotovo što su te pre toga urednici hvalili, podsticali da radiš i govorili da je reakcija čitalaca odlična - kaže on. Na pitanje da li su mu urednici govorili da ne crta nekoga, on otkriva:
- „Nemoj da se zezamo sa Tadićem“, govorili su, „ne smemo da ga diramo“. To mi nisu govorili za Vučića, čak sam tokom izbora objavio neke karikature u vezi s njim. Ali posle toga su me ukinuli. Siguran sam da to nije bila njegova inicijativa, već urednička autocenzura. Imaš urednike koji kažu: „Ne bih ja da se kačim sa njima!“ - priča Gađanski. On kaže da karikatura u Srbiji, ako ima poruku, podstiče čoveka na razmišljanje i može da izazove rekaciju...
Čotrić: Satira je kao geto!
Aforističar Aleksandar Čotrić kaže za „Alo!“ da su danas u medijima satirične rubrike svojevrsna geta, zapravo izuzeci, koji potvrđuju da je ta vrsta kritike svesno marginalizovana.
Aleksandar Čotrić | Foto: Dušan Milenković
- Satira je u krizi u svim društvima u tranziciji. Postoji taj paradoks da je satira bila zastupljenija za vreme jednopartijskih sistema. U Srbiji je u vreme kneževine i kraljevine postojalo čak 20 ili 30 humorističkih časopisa, a danas ne postoji nijedan. Nešto satire se preselilo na internet, u pojedine rubrike u novinama i poneku televizijsku emisiju. Svakoj vlasti bi, zbog pozivanja na demokratičnost, odgovaralo da postoje takve emisije - smatra naš sagovornik.
Cenzura su urednici!
Dragan Ilić, jedan od „Četiri i po muškarca“, u emisiji kod Ivana Ivanovića kaže za „Alo!“ da on nema cenzuru.
Dragan Ilić | Foto: Dušan Milojević
- Da li ćeš da je imaš ili ne, to je tvoja odluka. Sve dok se baviš javnim delima političara, a ne njihovim privatnim životom, i kažeš da su njihove izjave ili postupci bili glupi, to je okej. Kritika ima korektivno dejstvo. S druge strane, u medijima ima cenzure. Prvenstveno uredničke. Retko ko će da zove novinara da preti, zvaće urednika, a dobra redakcija se prepoznaje po tome što urednici štite integritet novinara - navodi on. Ilić objašnjava da niko ne zove njega da ga pita što je rekao ovo ili ono.
- To do mene dođe kao odjek. Političari znaju kad je kritika objektivna - kaže jedan od autora i voditelja emisije „Buđenje“.
Kratka istorija savremene satire u Srbiji
U Srbiji su nekada postojali sjajni humoristički i satirični časopisi, među kojima se izdvajaju „Jež“, naš najdugovečniji magazin tog tipa, „Naša krmača“ i „Bre!“. Oni malo stariji se sećaju i „Indeksovog radio-pozorišta“ i Minimaksove radio-emisije „Tup-tup“, kao i dobrih radijskih vibracija koje je u svojoj emisiji „Beograde, dobro jutro“ širio Duško Radović. Nestankom štampanih satiričnih medija, primat su preuzeli internet („vukajlija“, „njuz.net“ i slični) i elektronski („24 minuta“ i „Državni posao“). Ovaj žanr je u Srbiji, osim navedenih, sveden još samo na karikaturiste (Predrag Koraksić Koraks, Marko Somborac, Jugoslav Vlahović, Dušan Petričić) i aforističare (Aleksandar Baljak, Bojan Ljubenović, Aleksandar Čotrić).
M. S. P.
Tagovi:
-
markon Vreme: 18.01.2015 13:16h
a kad nam neko ne objavi komentar zato sto se ne slaze sa trenutno vecinskim botovskim misljenjem jel to cenzura? (ne na alo da budem pomalo precizan) Ko zna mozda ne umem da odgovirm na antibot pitanje :D
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |