"Žena iz sela okoline Valjeva jela je "zavodnice" misleći da su "lisičarke", rekla je agenciji Beta načelnica tog odeljenja Snežana Arsenijević.

Sve su gljive jestive, ali neke samo jednom! 

Pečurke predstavljaju najrasprostranjenije žive organizme na zemlji. Mnoge su jestive i lekovite, ali i onih smrtonosnih. Na Balkanu postoji dvadesetak vrsta otrovnih pečuraka, od kojih su najpoznatije muhara, bela i zelena pupavka, bljuvara, rudolist, leponogi vrganj, brašnjača... Neke otrovne gljive su veoma slične jestivim, tako da ih i stručnjaci teško razlikuju. Otrovnost se pouzdano može utvrditi samo hemijskom analizom, tako da treba zanemariti mitove da otrovne pečurke potamne ako se kuvaju sa srebrnom kašikom, kao i da pirinač požuti kad se kuva zajedno sa njima. Prilikom berbe "šumskog mesa" treba biti veoma oprezan. Otrovne pečurke se po dejstvu dele na dve grupe. Kod prve znaci trovanja nastaju posle 30 minuta do tri sata, a kod druga od tri sata do nekoliko dana. Neznanje u zagrljaju s lakomošću u sezoni branja gljiva može biti kobno. Predstavljamo pečurke koje treba izbegavati.

1. ZELENA PUPAVKA

Umiranje u paklenim mukama  

Ova pečurka (Amanita phalloides) nije uvek zelena kako joj ime kaže, već može da bude i bele, smeđe i žute boje. Raste u svim šumama, a pretežni ispod listopadnog drveća, od ranog leta do jeseni. Spada u najotrovnije i najpodmuklije gljive. Odgovorna je za više od 90 odsto trovanja sa smrtnim ishodom. Kobna doza za čoveka teškog 80 kg je svega 20 g ove pečurke. Nema protivotrova. Visoka je od 5 do 7 cm, a šešir je veličine od 4 do 15 cm. Kožica šešira je išarana sitnim, tamnim žilicama. Meso joj je belo, meko, sočno, starije gljive mirišu na keks, med ili cvet prolećnog voća. Prvi simptomi trovanja javljaju se od 6 do 12 sati nakon konzumiranja. Otrovani umire u paklenim mukama.

2. MUHARA 
Fatalna zavodnica

Amanita muscaria je najmagičnija pečurka na svetu. Ima naučnika koji smatraju da je čuveno biblijsko drvo života, u stvari, ova gljiva i da je Eva umesto jabuke u ruci imala muharu, ali crkva je to sakrila od naroda. Na fresci u jednoj francuskoj crkvi naslikani su biblijski motivi, a umesto jabuke u sredini naslikana je - pečurka. Fatalna lepotica već generacijama predstavlja simbol pečurke. Njena halucinogena svojstva su poznata od davnina, a u te svrhe je korišćena među američkim Indijancima, u Finskoj, Sibiru, Mongoliji... Naziv je dobila po čuvenom delu Albertusa Magnusa "De vegetabilibus" gde stoji: "Zovu je muhara zato što, ukoliko se smrvi, u mleku ubija muve."

3. PANTEROVKA

Koma posle halucinacija

Amanita pantherina je vrlo otrovna gljiva belog mesa s mirisom rotkvice, repe ili rena. Visina od 5 do 12 cm, šešir je do 10 cm, ispupčen, ali i tanjirasto udubljen. Može biti maslinaste, smeđe, žućkaste, sive, crvenkaste ili beličaste boje. Kožica je lepljiva po vlažnom, a po suvom vremenu blista. Uspeva u svim našim krajevima, ubraja se među češće pečurke, rasta sama ili po dve-tri zajedno. Izaziva opasna trovanja, koja se u 20 odsto slučajeva završavaju smrću. Prvi simptomi trovanja vidljivi su između 15 minuta i dva sata. Osoba je uznemirena, ima halucinacije, uzbuđena je, ljuta, zatim upada u komu sa jakim bolovima u želucu. Njena dvojnica među jestivim pečurkama je biserka.
  

4. BLJUVARA

Izaziva jako povraćanje 

Rusula emetica raste od juna do oktobra u mešovitim šumama gde je veoma česta. Šešir je krvavocrvene boje, u prečniku je širok oko 5 cm, na sredini ispupčen. Listići su tanki, mlečnobeli i čvrsto pričvršćeni za dršku, koja je bela, kratka i krta. Meso je belo, izrazito ljuto, ali bez obzira što je u pitanju otrovna pečurka, prijatnog je mirisa. Ovu vrstu je moguće zameniti sa njoj srodnim jestivim pečurkama. Raste u planinskim šumama, posebno voli mahovinu tokom leta i jeseni. Pripada gastrointestinalnom sindromu trovanja, kao što joj ime kaže, izaziva jako povraćanje.

5. LUDARA

Šumska sotona  

Zovu je i svinjača, sotona, vražja gljiva. Pečurka Boletus satanas je visoka između 10 do 25 cm. Šešir je širok 5 do 30 cm, debeo, tvrd, najpre zatvoren ka dršci, kasnije otvoren s vijugavim obodom. Gornja površina kape je sivobeličasta, donja strana crvena, drška je zdepasta, gore žućkasta, a crvena u donjem delu. Meso je beličasto, prijatnog mirisa, ima ukus oraha. Raste leti u listopadnim šumama i na proplancima. Izaziva teške probavne smetnje i teške posledice kod dece i hroničnih bolesnika.
  

6. OTROVNA BRAŠNJAČA

Miriše na krastavce  

Clitocdzbe dealbata ima kapu prečnika 4 do 6 cm bele boje, s upisanim nepravilnim koncentričnim krugovima oker boje. Listovi su beli i spuštaju se niz dršku. Meso je belo, žilavo, miriše na brašno ili na krastavce. Uspeva u svim tipovima šuma, najčešće je ima među lišćem i iglicama. Izaziva takozvani muskarinski sindrom. Znaci trovanja su obilno znojenje, pojačano izlučivanje sluzi, zamućenje vida, nagli pad pritiska, bolovi i grčevi u stomak i dijareja. Kod nekih pacijenta je moguć usporen rad srca i smetnje u disanju. Simptomi se javljaju 15 do 30 minuta posle jela.

7. OLOVASTA RUDOLISKA

Varljivi ukus brašna

Pečurka Entoloma lividum - Rhodophdzllus sinuatus smatra se opasnom otrovnicom. Kapa je prečnika od 5 do 15 cm, u centru ima malu grbu, a na beloj podlozi su vidljiva vlakna sivkastosmeđe boje. Listići su široki, talasasti, u početku žućkasti, kasnije ružičasti. Miriše na sveže brašno. Javlja se tokom leta i jeseni u listopadnim šumama, a posebno voli hrastove. Na prvi pogled liči na jestive maglenke i đurđevače. Simptomi trovanja javljaju se od pola do nekoliko sati posle jela.
 

8. SUMPORAČA

Otrov sa panjeva

Hdzpholoma fasciculare je veoma rasprostranjena vrsta gljiva. Šešir je prečnika 2 do 7 cm, u početku je loptast, zatim blago ispupčen. Gladak je, jarkožute boje, ivica je prekrivena žutim dlačicama. Listići su na početku žuti, pa prelaze u maslinastu i smeđu boju. Meso je žuto, veoma gorko, neprijatnog mirisa koji podseća na sumpor. Raste u velikim grupama na panjevima i stablima belogorice, ređe na četinarskim. Često se pojavljuje na mestima gde je i jestiva panjevača, a od nje se razlikuje po sumporastoj boji šeširića i listića.

9. PLANINSKA KOPRENKA

Opasna i podmukla

Smrtonosno otrovna pečurka Cortinarius orellanus raste u listopadnim i mešovitim šumama i veoma je česta. Javlja se od od avgusta do oktobra. Sadrži živi otrov orelanin. Ono što je čini podmuklijom od ostalih otrovnica jeste činjenica što se znaci trovanja ponekad mogu javiti tek nakon dve nedelje posle jela. Šešir planinske koprene je širok od 3 do 6 cm. Kod mladih primeraka je čunjastog oblika, a kasnije se širi i zadržava ispupčenja na sredini kape. Boja šeširića je tamnocrvenkasta do braon. Meso je blagog ukusa i miriše na roktvu.
 

10. REBRASTA PATULJARICA

Prepoznaje se na prvi pogled

Šešir ove gljive (Galerina marginata) je širok od 1,5 do 4 cm. Kod mladih primeraka je konveksan, zatim otvoren, gladak, vodenast, a u kišnom periodu ivica gljive je izrazito rebrasta i tada je tamnooker boje. Listići su gusti, prirasli i lagano se spuštaju niz drušku. Meso rebraste patuljarice je tanko, skoro i da ga nema, miris i ukus su nalik na brašno. Može se naći od juna do novembra. Raste na panjevima, oborenim stablima drveća ili otpalim granama crnogoričnog drveža i bukve. Sadrži otrov alfa i beta amanitin. Sreća je što se ne može zameniti s jestivim vrstama gljiva.