Očaj u prihvatnim centrima

Oko 500 građana opštine Lazarevac koji su stradali u poplavama iz sela Vreoci, Medoševac, Veliki Crljeni smešteni su u četiri prihrtvatna centra, dva u školama u Velikim Crljenima i Stepojevcu, a druga dava u novoj i staroj školskoj hali u Lazarevcu.

U prihvatnim centrima nema struje i vode pa su zbog toga veoma loši higijenski uslovi. Svi unesrećeni dobili su po dušeki i jedno, a oni srećniji, i dva ćebeta.

- Bolerstan sam i imam temperaturu i mnogo mi je hladno. Dolazili su malo pre da mi uzmu ćebe. Nisam ga dao - kaže Milan Milošević (32) kome je stara hala sportskog cenzra u Lazarevcu od sinoć postala nova kuća. Unesrećeni Milošević prepričava stravu i užas kada mu je Kolubara za 15 minuta odnela sve što je godinama stvarao.

- Sve se dogodilo za tilin čas. Reka je probila nasip u Pepeljevcu i u trenu smo se našli pod vodom. U Kolubari mi je ostala kuća i tri automobila. Ko će to da nam nadoknadi? Ipak, dobro je što sam živ i da su mi ženai deca na sigurnom - kroz suze priča Milošević.

Čedu Ilića i još četiri porodice njegovih rođaka iz Medoševca, žandarmi su spasili u poslednji čas:

- Pešter nam je uzeo sve. Sve se desilo na brzinu. Da nije bilo ovih sa čamcima, svi bismo se podavili kao mačići. Zato im mnogo hvala!

U hali vlada pravi očaj. Ljudi bez nade gledaju u prazno čekajući da im stigne pomoć. Života Terzić (84) i njegova četiri godina mlađa supruga još uvek u šoku sede na klupi koja je nekada služila za rezervne igrače:

- U čamce smo ušli bosi i goli. Ovde su nam dali odeću i obuću. Pitaj boga odakle je to. Neko kaže voda je došla sa kopa, ali ja ne verujem - priča starina dok gleda u daljinu.

Dok se deca kojih ima u hali igraju pokušavajući da nespretno pogode koš, njihovi roditelji u svojim mislima preturaju po uspomenama. Većini je voda odnela sve što su imali. Jedan žena iz Velikih Crljena obučena u kaput sedi sama na tankoj prostirci koju je zadužila i tiho kroz jecaj ponavlja:

- Jedva smo preživeli!

Kada je voda počela da nadolazi, ona i suprug su se popeli na krov dvospratne kuće, gde su ih pronašli spasioci.

- Sve smo izgubili. Poneli smo samo našu posteljinu. Da nam je bar neko rekao dva sata ranije - kaže uplakana i nemoćna žena.

Sve žrtve ove velike katastrofe koja je pogodila Lazarevac i okolinu, pitaju se šta će biti s njima i zbog čega im nije rečeno da se na vreme evakuišu pre bujice.

U jednom ćošku hale pet Sirijaca igraju karte. Oni su krenuli u Evropu bežeći od rata i bede, ali ih je ovde u Srbiji zatekla još veća katastrofa.

- Smejemo se jer je više glupo plakati kada nam je Alah namenio ovakvu sudbinu - kažu Sirijci u glas.