Boj na Kosovu

Vidovdan Srbi najviše vezuju za Kosovsku bitku. Boj na Kosovu vodio se 28. juna 1389. godine između srpske i turske vojske, u zemlji Brankovića, na Kosovu Polju, kod Vukove prestonice Prištine. Kosovska bitka je bila jedna od najvećih bitaka u 14. veku i jedina u kojoj je pao sam osmanski sultan Murat, koga je ubio srpski junak Miloš Obilić. U ovoj bici život je izgubio i knez Lazar.

Tajna konvencija

Austrosrpska tajna konvencija iz 1881. godine je ugovor potpisan na Vidovdan između Austrougarske Monarhije i Kneževine Srbije o napuštanju proruske orijentacije i uvođenju proaustrijske linije. Ovim ugovorom Srbija se obavezala da neće sklapati nikakve političke saveze bez predhodnog sporazuma s Austrougarskom, te da će u slučaju rata obe strane ostati neutralne.
 

Sarajevski atentat

Na Vidovdan se dogodio i sarajevski atentat, koji je poslužio kao povod za izbijanje Prvog svetskog rata. Naime, Gavrilo Princip, član organizacije „Mlada Bosna“, koja je imala za cilj da putem buna, ustanaka i oružanih atentata zbaci kolonijalnu austrougarsku vlast u BiH, izvršio je atentat na austrougarskog prestolonaslednika i nadvojvodu - Franca Ferdinanda i ciljajući generala Oskara Poćoreka, slučajno ubio i nadvojvodinu suprugu Sofiju 28. juna 1914. godine.
 

Vidovdanski Ustav

Ime je dobio po ovom pravoslavnom prazniku, a donet je 1921. godine. Njime je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca proglašena kao ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija, u kojoj su kralj i Narodna skupština delili vlast. Ovim su udareni temelji buduće Jugoslavije.

Rezolucija Informbiroa

Bukureštu, na drugom zasedanju Informbiroa, puna optužbi na račun Tita i Komunističke partije Jugoslavije. Komunistički informacioni biro je ocenio da su jugoslovenski rukovodioci pošli putem odcepljenja i izdaje. U završnom delu Rezolucije, “zdravi elementi” unutar KPJ pozivaju se na svrgavanje Titovog vođstva.

Milošević na Gazimestanu

Govor Slobodana Miloševića, održan 28. juna 1989. godine, na Gazimestanu prilikom proslave 600 godina od Boja na Kosovu. Tada je na Gazimestanu bilo prisutno, prema različitim procenama, od 300.000 do dva miliona ljudi. On je u svom govoru iskoristio simboličku moć kosovskog mita radi okupljanja masa oko svoje politike. Miloševićev govor na Kosovu je označio kraj zajedničke jugoslovenske ideje, a on je postao nacionalni srpski lider.
 

Srbi u Hrvatskoj
Sabor Hrvatske je, 1990. na Vidovdan, usvojio amandmane na Ustav Hrvatske. Usvojenim amandmanima Srbi su prestali da budu konstitutivan narod te republike.

Izručenje Miloševića Hagu

Na Vidovdan 2001. Slobodan Milošević, nekadašnji predsednik Srbije, a kasnije i Savezne Republike Jugoslavije, izručen je Haškom tribunalu. Najpre je iz Centralnog zatvora prebačen na Banjicu, odakle je helikopterom prevezen do Tuzle, a odatle u zatvor Sheveningen. Milošević je bio prvi šef države u istoriji koji je izveden pred međunarodni sud za ratne zločine.
 

Cvetićanin: Vidovdan - datum blizak srcu

Bez sumnje je Vidovdan jedan od datuma koji imaju značaj u kolektivnoj svesti Srba i u našem kolektivnom sećanju s obzirom na razne događaje koji su se, kroz istoriju, odigrali na taj datum. Iako je sa protokom vremena i pogotovo u 21. veku vezanost za datume kao što je Vidovdan manja, ona je još uvek značajna.

U prošlosti je često odnos prema Vidovdanu i njegovoj simbolici bio iracionalniji, dok možemo reći da se u novije vreme taj odnos racionalizuje. Uopšte, tradicija je korisna stvar, ali samo onoliko koliko iz sebe neće emitovati iracionalna društvena ponašanja i koliko će pomoći da bolje shvatimo sadašnjost i da bolje projektujemo budućnost i učimo iz sopstvenih grešaka iz prošlosti. Vidovdan ostaje u našem sećanju, više kao neki simbolički datum blizak srcu, a manje kao neki konkretan nacionalni program, jer 21. vek zahteva pragmatičnu i mudru državnu i društvenu politiku, kako bi kao narod i država opstali - kazao je Neven Cvetićanin sa Instituta društvenih nauka.