Vladika je kao grubu neistinu ocenio izjavu Nemeta da nepozivanje pape rimskog u Niš ''znači da u Srbiji još nema spremnosti za pravi iskorak u pravcu ekumenskog dijaloga'' i da se u Srbiji napredak ekumenskih odnosa zapaža ''ne toliko sa Srpskom pravoslavnom crkvom'' koliko ''sa predstavnicima protestantskih crkvenih zajednica''.
- Ovo je, nažalost, gruba neistina. Tačno je, naravno, da i Pravoslavna i Rimokatolička crkva u Srbiji neguju iskren odnos i hrišćansku saradnju sa crkvama Reformacije i obrnuto, ali tvrdjenje da SPC nije isto tako i toliko otvorena i iskreno dijaloški opredeljena prema Rimokatoličkoj crkvi zaista izaziva, najblaže rečeno, mnoge nedoumice i pitanja - naveo je vladika Irinej u izjavi dostavljenoj Tanjugu.
Zrenjaninski biskup izjavio je ranije da obeležavanje godine jubileja MIlanskog edikta u Nišu nije "ekumenski orijentisano" i da je stoga "neukusna diskusija" koja u Srbiji traje godinama o tome da li rimskog papu treba pozvati da dodje u Niš. Primetivši da ne bi bilo naročito ukusno da gospodina Nemeta podseća na sve tekovine medjucrkvenog dijaloga i saradnje u Srbiji tokom poslednjih decenija, vladika je ukazao da štaviše i mnogi od njegovih kolega iz Austrije, Nemačke i drugih zemalja, uključujući i susednu prijateljsku Madjarsku, mogu potvrditi da medjucrkvena klima u Srbiji po mnogo čemu prevazilazi stanje stvari u većini drugih zemalja Evrope, pa i šire. Vladika postavlja pitanje ko je bio pozvan ili dužan da pozove papu na obeležavanje Milanskog edikta i zašto bi, kako kaže, SPC bila pozvanija da to učini od Nemetove crkve.
- Ako su mediji u Srbiji, pa, istini za volju, i pojedine ličnosti iz SPC prelazile granicu dobrog ukusa u povremenom podgrevanju teme o papi i Nišu, gde je tu mesto i uloga naše braće rimokatolika - zapitao je vladika Irinej.
Zapitavši i da li su svi biskupi bili ''nevinašca i zemaljski anđeli'' dajući raznorazne izjave na zadatu temu, vladika priznaje da su neki pravoslavni Srbi pominjali Jasenovac kao stanicu na eventualnom papinom putu ka Srbiji.
- Ali sa visokog mesta Rimokatoličke crkve u Srbiji čulo se da to ne dolazi u obzir, jer tek treba utvrditi šta se dogodilo u Jasenovcu. Ako je teza nekih pravoslavnih Srba o ovome možda išla na nerve nekima od braće rimokatolika (možda i njemu samom?), da li je izjava sa visokog mesta o Jasenovcu kao navodnoj istorijskoj enigmi mogla da isprovocira ili, štaviše, da duboko pozledi neke pravoslavne Srbe, naročito one čiji preci ili srodnici ostaviše kosti u Jasenovcu - navodi vladika.

Episkop bački je ukazao i da u poslednjem izdanju knjige Memorijalnog centra Jasenovac, štampanog u osamostaljenoj Hrvatskoj, postoji spisak od, kako kaže, dosad registrovanih blizu sto hiljada jasenovačkih žrtava i dodaje da samo Bog zna koji je njihov konačni broj. Nema, međutim, dileme, veli vladika u vezi sa onim što se u Jasenovcu zbilo. Vladika Irinej zrenjaninskom biskupu zamera ocenu da obeležavanje 17 vekova Milanskog edikta u Nišu nije ''ekumenski orijentisano'' i podseća da su na taj događaj pozvani predstavnici praktično celog hrišćanskog sveta - Rimokatoličke crkve, istočnih dohalkidonskih Crkava i Crkava reformacije, kao i Svetskog saveta crkava i Konferencije evropskih crkava.
- Da li biskup Nemet veruje da ekumenski duh postoji samo onde gde je prisutan rimski prvosveštenik - ponovo je zapitao je vladika Irinej dodavši da za njegov račun, iza takve koncepcije ekumenizma - ako je ona posredi - može se, bez mnogo mašte, nazreti mentalitet unijatizma, s tim da je unija kao model postizanja jedinstva hrišćana zvanično odbačena u Rimokatoličkoj crkvi u toku poslednjih pola veka, od Drugog vatikanskog sabora do danas.
Najzad Irinej, biskupa Nemeta pita i zbog čega slobodu delovanja njegove Crkve u Srbiji smatra ''relativno velikom'', a ne velikom.
- Bio bih mu najdublje zahvalan ukoliko se zauzme da moja Crkva ima u nekim susednim zemljama bar mali deo slobode delovanja koju njegova Crkva uživa u Srbiji.
Vladika je ponudio da biskupu Nemetu dostavi, kako kaže, mnogo konkretnih podataka o slobodi delovanja SPC u pomenutim zemljama.