Gledaoci, navikli na sve i svašta, bili su u šoku, javnost je na nekoliko dana "planula", ali se na tome sve i završilo. Emisija je nastavila da postoji, a Vojtehovski da je vodi. Do sada nije bilo razjašnjeno, ko je, zašto i sa kakvim pravom smislio da ovako ponizi žrtvu incesta. Vojtehovski je tek sada, šest godina posle skandala, odlučila da progovori, i to baš u trenutku kada je sedam žena u Srbiji za nekoliko ubijeno u talasu porodičnog nasilja. Ona je pokušala da dokaže da je takvo jezivo pitanje delotvorno sa stanovišta prevencije drugih zločina, ali - da li je to baš tako?

Prenosimo blog Tatjane Vojtehovski u celosti:

Moja producentkinja me je nazvala i rekla: poslala sam ti pitanja, sigurno ćeš me zvati kad ih pročitaš. Nije to bila uobičajena komunikacija. Obično bi rekla, samo kaži da li si dobila mail. “Žrtva dugogodišneg incesta” bila je prva rečenica koja je stajala u uobičajenom kratkom opisu učesnika kontraverznog TV formata “Trenutak istine”.

Odmah sam je pozvala i pitala šta su rekli psiholozi i šta je ona rekla na probnom razgovoru. “Ja sam siromašna, ali nisam ovde došla zbog novca. Hoću da podelim moju priču sa svima, da čuju ljudi kako sam nastavila život. Pa ako nekom pomognem to je dobro. Ja nisam imala nikog da mi pomogne, možda ja nekom pomognem, to je rekla” kaže mi producentkinja. Pitam za psihologe. Kaže, uradili su detaljno analizu, ne mogu da se načude koliko je žena jaka i koliko joj je profil ličnosti stabilan, procena je da je apsolutno spremna da o tome govori. Ja nisam znala pre samog snimanja da li će oni da odgovore DA ili NE i kakav će biti rezultat poligrafa. Sve sam to saznavala direktno u studiju.

Listam pitanja i sklapam pazl jezive sudbine devojčice koju je otac prvi put silovao kada je bila u nižim razredima osnovne škole. Otac je tukao do krvi i godinama silovao. Pretio da će pobiti braću i sestre ako ikome kaže. Bila je toliko mala da nije znala da se to ne dešava i drugima. Bila je odličan djak. Nekoliko puta je prijavljivala oca policiji. Ili ju je majka terala da kaže da je slagala ili joj u policiji nisu verovali. Niko joj nije verovao a svi su znali. I svi su ćutali.

I onda naidjem na pitanje : “Da li ste ikada doživeli orgazam sa ocem?”. Iste sekunde nazovem producentkinju koja je jedna od dve osobe koje su znale odgovore takmičara i rezultat poligrafa.

“Jelena, da je odgovor NE sigurno ne biste stavilli ovo pitanje. Dakle odgovor je DA. Šta da radim sa tim pitanjem i šta da radim sa odgovorom? Zašto uopšte da pitamo ženu ovako nešto? Ja ne znam kako da nastavim razgovor sa njom…izbacite ovo pitanje ovo je nešto najjezivije što sam čula, jeste li se konsultovali sa stručnjacima..” u dahu sam govorila.

Jelena mi je dala kontakt čoveka koj je magistrirao na temi – žrtve dugogodišnjeg zlostavljanja i zlostavljači. Sa njim su se i konsultovali oko pitanja. Dobijam objašnjenje od stručnjaka : kod dugogodišnjih zlostavljanja, koja mogu da budu i incest, žrtva se samo prvih nekoliko puta opire. Kako vreme prolazi, prestane da se opire i to prerasta u (izuzetno) ružnu seksualnu rutinu. Praktično, to je silovanje prvih nekoliko puta. Kasnije je seksualni čin. I dešava se da telo reaguje.

Kako je zavet ćutanja žrtve incesta na najvećem mogućem nivou, kada se to dogodi, žrtva najverovatnije nikada o tome neće progovoriti, jer će to samo zapečatiti njeno ćutanje. Zbunjenost, osećaj krivice kod žrtve samo poraste ako se dogodi da telo reaguje posle desetina i stotina seksualnih odnosa koje je imala sa zlostavljačem a pri kojima se više nije opirala. Tako žrtva više ni ne zna da li je to zlostavljanje.

Pogotovo devojčice koje siluje otac koga su do tada najviše na svetu volele.I vole ga i dalje. Jer to je tata. A oni im čini ono što ih najviše na svetu boli. U svakom smislu.

Stručnjak za ovu temu preporučuje da pitanje postavimo – da žrtve čuju. Da shvate da i ako im se to dogodilo, to nije znak da one u tome voljno učestvuju. A kod višegodišnjih zlostavljanja, kazao je, to se često dešava.

Došla je na snimanje i poklonila mi pre emisije ukrasnu tikvu. Mila, nasmejana, lepa. Došla je sa porodicom.

Niže svoj život. Prosipa se pred nas jeziva sudbina, kroz odgovore na pitanja i razgovore izmedju. Ja počinjem da plačem, na sred scenografije i ne mogu da se zaustavim. Plače publika, kamermani. Čuje se kako zuje reflektori kolika je tišina u studiju.

I onda sam izgovorila pitanje. Sve te reči znam, ali ih nikad nisam izgovorila tim redom. Odgovor je bio DA. Poligraf je potvrdio. Tajac.

Pitam je koliko često ju je otac silovao. “Spavao je sa mnom kao sa ženom. Svako drugo veče.” Spavao. Lirski termin. Žrtva se više ne opire. I tako godinama. I- i dalje je žrtva. Iako ne pruža otpor, ne pokušava da pobegne. Žena teško može da se fizički opire muškarcu. Devojčurak pogotvo.

Ponekad je posle prebijanja vezivao ruke za noge i ostavljao je sa popucalom kožom, tako vezanu. Pretio da će ubiti braću i sestre. Kad se okuražila da prijavi, vraćali su je ocu. Bila je devojčica koja se teško mogla opirati svom tati. Samo je ponekad, u početku, tiho ponavljala, tata nemoj molim te.

Pitala sam zbog sličnih priča. To se žrtvama dešava. Da li je to nešto najjezivije što je pitano u nekoj emisiji? Verovatno jeste. Da li se to žrtvama dešava? Da. Da li smo trebali da prećutimo? Da li smo trebali da je vratimo kući sa probnog razgovora i kažemo, ne, vaša priča je jeziva ne možemo da pričamo o tome u emisiji koja je svakako osporavana jer će da nas da napadnu? Da li sam trebala da prećutim nešto što je jezivo a što se dešava?

Oni koji su razumeli znaju da nisam. Oni koji su posle pretili da me treba javno silovati, sigurno drugačije misle.

Pitala sam je na kraju da li bi se obratila eventualnim žrtvama, devojkama koje se nalaze u sličnoj situaciji a možda nas sada gledaju. Gledala je u kameru i rekla – važno je da prijavite, važno je da nekom kažete, neko će pomoći. Ja nisam imala ko da mi pomogne,ko da mi veruje, ali nisam odustajala… samo je važno da ne ćutite, samo je važno da o tome govorite.

Laki smo na definicijama – pa ona to ustvari hoće, što mu se vraća, zašto ga ne ostavi, što mu se ne suprotstavi. Ovo je priča je jednoj devojčicici koja nije mogla da se suprotstavi svom tati. Okolina je ćutala i svi su bili saučesnici.

Jer kad žena tiho jeca, ne čujemo.

Ako glasno plače, pojačamo muziku.

Kad ujutru krije modrice, to je porodična svadja.

Kad drhti uplašena samo od zvuka njegovih koraka, to je njena stvar.

Kad mu se vrati iz očajnog verovanja da više neće, pa ko je jebe, zaslužila je.

A kad hoće da progovori, mi to ne možemo da slušamo jer je to što joj se dešava prestrašno.

Dan posle emitovanja emisije, kolega iz jedne poznate beogradske agencije mi je rekao da se njihova koleginica, po ko zna koji put javila da neće doći na posao, sa uvek sličnim opravdanjem. Ovaj put je rekla da je pala niz stepenice.Njen poziv je prekinuo živ razgovor o sinoćnoj emisiji. Svi su znali da je prebijana i ćutali su.

Po prvi put, njih nekoliko je otišlo na njena vrata.

Pozvali su policiju i prijavili joj muža.

Priveden je isto popodne.