U svim kampovima učestvuje oko 300 mladih ljudi iz Srbije i inostranstva, dok na volonterske kampove iz Srbije u svet svake godine odlazi oko 500 osoba.

''Svake godine, pa i ove, u Srbiji se organizuje između 20 i 25 međunarodnih volonterskih kampova. Međutim, ovo godine smo imali i devet novih kampova organizovanih nakon prolećnih poplava u kojima učestvuju volonteri iz Srbije, ali i inostranstva'', rekla je koordinatorka volonterskih programa pri Mladim istraživačima Srbije Jelena Ristić Beronja.

Kampovi se, kaže, organizuje kao odgovor na određenu potrebu u lokalnoj zajednici i to uglavnom u manjim mestima.

U tim kampovima mladi stiču značajna iskustva bilo da su u kampovima u Srbiji ili odlaze u inostranstvu, kaže Beronja i dodaje da su teme kojima se ti kampovi bave najrazličitije - od zaštite životne sredine ili radom u zaštićenim prirodnim dobrima.

Ima, kaže, i kampova koji se bave ugroženim, osetljivim, grupama - mladima sa invaliditetom ili mladim delikventima, starijim osobama u domovima, azilantima...

Beronja ističe i da su česte teme kampova i festivali, odnosno umetničko kulturanja dešavanja.

"'U Kosjeriću se tako već 12 godina za redom organizuje kamp koji je umetničkog, festivalskog karaktera. Pre 12 godina niko nije želeo da stupi u kontakt sa strancem, a sada je to program postao turistička atrakcija i nalazi se u turističkoj ponudi Kosjerića'', rekla je Ristić Berenonja dodajući da se najstariji volonterski kamp kod nas održava na zaštićenom prirodnom dobru Obedska bara već 17 godina.

Beronja napominje da su ove godine, silom prilika, volonterski kampovi iskorišćeni kao odgovor na sanaciju štete nastale posle poplava kao ''drugi talas podrške i pomoći''.

''Smislili smo moto 'kad drugi izađu, mi ulazimo' u smislu da kada prestane vanredna situacija i povuku se komunalna preduzeća, Crveni krst... mi dođemo jer ima još mnogo da se radi'', rekla je Beronja.

Podseća da je čitava inicijativa organizavanja volonterskih kampova u poplavljenim područjima nastala u okviru programa "Mladi su zakon" Ministarstva omladine i sporta.

Tako je, kaže, organizovano devet volonterskih kampova u poplavljenim područjima - Obrenovcu, Valjevu, Smederevskoj Palanci, Velikom Gradištu, Doljevcu, Sremskim Karlovcima...

Navodeći da su mnoge porodice i dalje u prihvatnim centrima, ona ističe da se na kampovima u poplavljenim područjima radi na obnovi kuća, izgradnji nameštaja, uređenju javnih prostora - igrališta, sportskih terena, obdaništa, ali i daje specifična psihološka podrška stanovništvu.

Tako su u kampu u Doljevcu, na primer, volonteri radili na obnovi Doma za stara i invalidna lica koji je bio poplavljen, ali su i izvodili korisnike na piće i u šetnju.

U Sremskim Karlovcima organizovan je kamp u dva navrata koji je namenjen tinejdžerima iz poplavljenih područja kao jedna vrsta predaha od svakodnevnice, dok su na kampu u Valjevu volonteri izrađivali nameštaj.

Za kamp u Valjevu Beronja dodaje da volonteri nisu morali da imaju nikakvu posebnu veštinu sa specifičnim profilima, a došli su industrijski dizajneri, arhitekte, umetnici koji su bili inspirativni tako da su i Obrenovčani dobili nameštaj.

''Oko 300 međunarodnih i 200 volontera iz Srbije je uključeno ove godine na kampove u zemlji, dok iz Srbije obično godišnje ode više od 500 volontera na kampove u svetu'', rekla je Ristić Beronja dodajući da postoji više od 2.500 kampova na svim kontinentima, a najviše u Evropi što znači da kroz kampove prođe između 25.000 30.000 volontora.

Kada je reč o kampovima u poplavljenim područijima, Beronja kaže da je u njima učestvovalo 150 volontera iz inostranstva, a da je među njima bila i jedna Japanka koja je rekla da je došla da pomogne jer je čiula da je Srbija u velikoj meri pomogla Japanu nakon zemljotresa i cunamija.
''Dolaze volonteri iz celog sveta, ali najčešće iz Evrope. Ove godine imamo i volontera sa Novog Zelanda koji je čuo za kamp u poplavljenim područjima'', rekla je Ristić Beronja i dodala da ih ima i iz Koreje, Amerike, Francuske, Italije...

Ističe i da naši volonteri najčešće biraju kampove u Evropi jer se najbliži, objašnjavajući da je volonterima obezbeđen smeštaj i hrana, a da put plaćaju sami.

U kampove, inače, najčešće odlaze mladi od 18 do 30 godina, ali ima i tinejdžerskih kampova za mlađe od 18 godina, kaže Beronja napomenuvši da nije neobično da u kamp ode i cela porodica.