To drugim rečima znači, dodao je, da ako kaže da će pitati za cenu gasa u Moskvi to će i učiniti, jer je takav pošten i odgovoran pristup, bez skrivenih poruka i loših namera veoma važan za Srbiju.

- Ukoliko Srbija bude uradila ono što je pred njom, svoj domaći zadatak, jer ne tražimo ništa od drugih, već samo da ispunimo što je pred nama, onda od Nemačke i drugih partnera u EU tražimo da krajem 2018, 2019. ili 2020. procene da li je Srbija obavila svoj posao – poručio je premijer.

Srbija, kako je naveo, želi da na jesen otvori nova poglavlja u pregovorima sa EU – zahvaljujući Nemačkoj da otvori poglavlje 32 o finansijskoj kontroli, zatim da početkom iduće godine otvori i poglavlja 23 i 24, dok je u međuvremenu, dodao je, sa 18 skrininga već završen veliki tehnički posao za 35 poglavlja.

Ponovio je i da će otvaranje poglavlja 23 i 24 uticati na veću efikasnost pravosuđa i podsetio na nultu toleranciju vlade u Beogradu prema korupciji, zbog čega je, iako veoma samokritičan po tom pitanju, uveren u napredak, pre svega kroz akcioni plan za borbu protiv korupcije, a uz pomoć nekoliko važnih zakona koje je država usvojila u toj oblasti.

S tim u vezi je podsetio da Srbija očekuje mišljenje iz Brisela o zakonu o uzbunjivačima, za koji kaže da je jedan od najboljih u regionu.

Da je Srbija dobro mesto za investiranje Vučić je ilustrovao podatkom o prošlogodišnjoj razmeni Srbije i Nemačke od tri milijarde evra, što je za 14 odsto više nego 2012, ukazujući pri tome da su povećani i izvoz i uvoz, a da je najviše povećan izvoz proizvoda iz Srbije koje prave nemačke kompanije u Srbiji.

- To pokazuje da je Srbija dobro mesto za investiranje nemačkih kompanija i da mogu da prave jednako kvalitetne proizvode kao i svuda u svetu – ocenio je on.

Navodeći da je u prvom tromesečju izvoz porastao za 21 odsto, te da iznosi 343 miliona, dok je istovremeno uvoz veći za 13,3 odsto i iznosi 443,9 miliona evra, Vučić je konstatovao da je Nemačka investirala 1,35 milijardi evra, a zajedno sa firmama-ćerkama iz Austrije to je gotovo 1,7 milijardi evra.

Srbija je, prema njegovim rečima, pokušala da obezbedi najbolje moguće uslove za investitore, ali ima još mnogo toga što treba popraviti kako bi nemačkim kompanijama bili obezbeđeni najbolji uslovi za ulaganje – kako bi se osećale kao kod kuće.

Podsetivši da je poslednji pokušaj donošenja modernog zakona o radu propao 2002. godine, premijer je najavbio da će nova verzija u skupšštini biti ove nedelje, te ocenio da će to biti jedan od najmodernijih zakona.

- Gotovo nikome nije palo na pamet da liberalizuje tržište rada u poslednje 12 godine, a mi smo doneli odluku da idemo u fleksibilnije tržište, da možemo da budemo prijemčiviji za sve investitore – objasnio je on.

Najavljujući usvajanje zakona o privatizaciji i stečaju, kao i o planiranju i izgradnji, Vučić je rekao da će i oni biti usklađeni sa evropskim zakonima te da će zajedno činiti bolji podsticajni paket za investitore, s kojima se složio da su veliki problem postupci koji predugo traju.

Konačno, ocenivši srpsko-nemačke odnose kao nikad bolje, premijer je izrazio spremnost da “uvek prihvatimo različite vrste zamerki od većeg partnera i da saslušamo, ispravimo što je kod nas pogrešno”, ali da istovremeno posebno cenimo što je Nemačka spremna uvek da sasluša Srbiju i vidi šta joj je među političkim i ekonomskim interesima prioritet.

- Srbija će u političkom smislu biti nosilac regionalne stabilnosti i uveren sam da nećemo izneveriti nemačke partnere – poručio je Vučić, primetivši da je njegova nedavna poseta Berlinu u Srbiji dobro ocenjena, a on lično da je izuzetno zadovoljan razgovorom s kancelarkom Angelom Merkel.