Nekoliko minuta pre 13 časova, kada je premijer Aleksandar Vučić položio cvet na spomen obeležje i krenuo da napušta Memorijalni centar, na njega je krenula rulja, a takođe je i gađan raznim predmetima, pa ga je policija sklonila na bezbedno. Građani su ga čak i ispratili zvižducima.

Sa premijerom su bile tri savetnice i dva člana obezbeđenja. Oni su sada na putu za Beograd.

Na današnjoj komemoraciji bilo je mnogo ratnih zastava sa ljiljanima takozvane Armije BiH.

U fokusu sarajevskog Dnevnog avaza, portala Klix... ali i medija u Republici Srpskoj, je i "Srebrenički cvet" koji je na rever premijeru Srbije zakačila Hatidža Mehmedović poželivši mu dobrodošlicu.

Komemoracija je trebalo da počne u 10.30 časova obraćanjem domaćih i stranih zvaničnika, ali je kasnila pola sata.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić stigao je jutros u Memorijalni centar Potočari.

Vučić je u Memorijalnoj sali obišao izložbu "Srebrenica Potočari 1995. 2015.", gde se, u prisustvu najvećeg broja medija, upisao u knjigu žalosti.

Prilikom ulaska u salu majke stradalih u Srebrenici su se rukovale i izljubile sa srpskim premijerom.

Istovremeno pojedini okupljeni građani su mu zviždali i dobacivali.

Prvi se javnosti obratio načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković, nakon njega govorio je glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, pa visoki predstavnik u BiH Valentin Incko.

Govor su održali i holandski ministar spoljnih poslova Bert Koender, specijalni izaslanik predsednika Irana Akbar Torkan, jordanska kraljica Nur , bivši predsednik SAD Bil Klinton i premijer Turske Ahmet Davutoglu.

Nakon njih usledile su predstavnica italijanskog parlamenta Laura Boldrini i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitanović, kao i predsednici Slovenije Boris Pahor.

Grabar Kitarović: Verujem u pomirenje i novi početak

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović izjavila je danas na komemoraciji  da čvrsto veruje u pomirenje i novi početak zasnovan na istini, prihvatanju odgovornosti i saosećanju za patnje i bol suseda i sugrađana.

"Na ovom mestu mraka 20. veka, gde je čovečanstvo naučilo jednu od svojih najbolnijih lekcija, u ime Hrvatske i svoje ime, narodima i svim građanima BiH želim budućnost svetla, mira, suživota i prosperiteta. Hrvatska je uz vas", rekla je Grabar Kitarović.

Ona je navela da sećanje na žrtve međunarodnu zajednicu trajno obavezuje da Srebrenica, kao mesto najstrašnjijeg zločina od Drugog svetskog rata, ne bude u mislima samo 11. jula.

 
"Obavezuje nas da uvek i iznova na čuvanje Srebrenice kao opomene na to šta se događa kad zakažu međunarodni mehanizmi, kad zakaže kolektivna savest, kad nema volje za pravednim delovanjem, kad se ne ispuni zadatak očuvanja ljudskoj prava na život", rekla je predsednica Hrvatske.

Koender: Genocid u Srebrenici deo najmračnije istorije Evrope

Ministar spoljnih poslova Holandije Bert Koender rekao je danas da genocid koji je počinjen u Srebrenici predstavlja deo najmračnije evropske istorije, te da se takva tragedija ne sme nikada više dogoditi.

"Sećamo se danas hiljada nevinih dečaka i muškaraca koji su ubijeni ovde i stojimo postiđeni pred vama kako bismo odali najdublju počast najmilijima koje ste izgubili", obratio se Koender na komemoraciji u Potočarima.

Duraković: Dobro smo izabrali život - umesto smrti!

Gradonačelnik Srebrenice Ćamil Duraković danas je na komemoraciji povodom 20 godina od zločina u Srebrenici podsetio da je to bio "genocid i najveći zločin posle holokausta", da su u njemu nestale čitave porodice bosanskih muslimana, ali da se prvi put u istoriji događa da se traga za svakom pojedinačnom žrtvom, da se svakoj žrtvi vraća identitet.

"Srebrenica zbog toga postaje simbol civilizacije", rekao je Duraković koji je zapitao da li bi "bilo bolje da smo bili agresivniji, da li bi nas svi bolje shvatili kada bi imali razloga da nas se boje", a zatim dodao da odgovor na to uvek pronađe kad dođe u Potočare.

"Tada shvatim da smo dobro izabrali, ljubav umesto mržnje, pravdu umesto nepravde, život umesto smrti. Ostali smo svoji, jednostavni ljudi, kao što su to bili naši voljeni, ostali smo čovečni", rekao je Duraković.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini nije došla na komemoraciju, iako je to bilo najavljeno.

Nakon obraćanja zvaničnika u komemorativnoj sali, delegacije su u 12 časova položile vence i odale poštu nastradalima u sakralnom delu Memorijalnog centra.

Brojne domaće i strane delegacije položile su cveće oko 13 časova u Memorijalnom centru u Potočarima i odale počast nastradalim Bošnjacima.

Posle toga usledio je verski obred koji prethodi ukopu posmrtnih ostataka 136 ekshumiranih i identifikovanih Bošnjaka iz Srebrenice i još nekoliko opština, koji su nastradali u julu 1995. godine.

Cveće je položila i delegacija Republike Srpske.

Komemorativni skup obezbeđivalo je 1.200 pripadnika Policije Republike Srpske, uz podršku svih bezbednosnih struktura u BiH.

Za skup je akreditovano 670 domaćih i stranih novinara.

Preduzete su maksimalne mere bezbednosti na ovom području. Veliki broj policajaca i pripadnika bezbednosnih agencija je na terenu, a i helikopteri nadleću birčansku regiju.

Na terenu su raspoređeni pripadnici Oružanih snaga BiH.

Na putevima u ovoj regiji na snazi je zabrana prevoza eksplozivnih sredstava radi bezbednosti obeležavanja godišnjica i srpskog i bošnjačkog stradanja.

Danas će u ovom području biti na snazi poseban režim saobraćaja kako bi svi koji se odluče mogli bezbedno da stignu u Potočare i vrate se nakon komemoracije.

Bošnjakinje traže od SAD da objave poverljiva dokumenta 

Predsednik Udruženja "Pokret majki enklave Srebrenica i Žepa" Munira Subašić predala je danas u Potočarima bivšem američkom predsedniku Bilu Klintonu pismo ovog udruženja u kome se zahteva od SAD da "hitno objave poverljiva dokumenta koja se odnose na presretnute razgovore rukovodstava Republike Srpske i Srbije pre dešavanja u Srebrenici 11. jula 1995. godine".

U pismu, čije su kopije podeljene novinarima, reč je o presretnutim razgovorima od 20. juna do sredine jula 1995. godine između tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, zatim razgovora Mladića sa generalom Momčilom Perišićem i razgovora Perišića sa Miloševićem.

U pismu se tvrdi da je reč o razgovorima koji još nigde nisu obavljeni.

Iz Udruženja "Pokret majki enklave Srebrenica i Žepa" zahtevaju da ovi dokumenti budu objavljeni što pre, a najdalje do kraja godine.

Članice ovog udruženja dolazak Klintona i zvaničnika islamskih zemalja u Potočare dočekale su velikim aplauzom.

Vučić se pismom obratio javnosti

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija jasno i nedvosmisleno osuđuje užasni zločin u Srebrenici, da njegova ruka pomirenja ostaje pružena bez ikakve politike i da Vlada Srbije želi zajednički život sa Bošnjacima.

U pismu javnosti, pred polazak u Srebrenicu, premijer je naveo da ne postoje reči kojima neko može da izrazi žal i tugu za nastradalima, saopštila je Kancelarija za saradnju sa medijima vlade.

"Moja ruka je pružena, i ostaće takva, bez ikakve politike i bez obzira na eventualnu kaznu, ili nagradu", poručio je Vučić.

"Dvadeset godina je prošlo od stravičnog zločina koji se dogodio u Srebrenici. Ne postoje reči kojima bilo ko može da izrazi žal i tugu za nastradalima, kao i bes i ogorčenje prema onima koji su taj monstruozni zločin počinili. Srbija, jasno i nedvosmisleno, osuđuje taj užasni zločin, gnuša se onih koji su u njemu učestvovali i nastaviće da ih privodi pravdi", naveo je Vučić.

On je istakao da je njegova odluka da kao predsednik Vlade Srbije ode u Srebrenicu "mnogo više od politike i mnogo više od bilo kakvih političkih igara, i od stavova, pritisaka, i onih da dodjem, i onih da ne dođem".

"Moja obaveza je da se poklonim žrtvama, to je čin kojim se određujemo prema budućnosti. A ta - naša zajednička budućnost, nikako ne može da bude žrtvovana zbog bilo čije, lične, ili nacionalne sebičnosti. Toga ne sme da bude među tolikim grobovima", poručio je Vučić.

On je istakao da ovde samo odjekuje prosto pitanje - "šta da uradimo da nam se ne ponovi?"

Premijer je istakao da mi želimo, da Vlada Srbije želi, da živimo sa Bošnjacima, da zajedno radimo i da počnemo da verujemo jedni drugima.

"Želim, u ime Srbije, dakle, svima nama, i to najiskrenije, budućnost, i mislim da je to, danas i najviše što možemo da učinimo za svu nesrećnu prošlost. Moja ruka je pružena, i ostaće takva, bez ikakve politike i bez obzira na eventualnu kaznu, ili nagradu", poručio je Vučić.

On je rekao da je to njegova dužnost i sveta obaveza i pred onima koji su stradali, i pred onima koji dolaze, da, umesto njih žive.

"I jednima neka je večna slava, a drugima, večni mir. Sve manje od toga, bila bi uvreda i svim našim žrtvama", navodi se u pismu premijera Vučića.