OBELODANJENI PODACI UPRAVE ZA JAVNI DUG

Zadužujemo se 3,5 miliona evra dnevno, a ne preti nam bakrot - kako?

Autor: Ekipa Alo! | 10.08.2014 - 12:57:00h | Komentara: 1

Srbija se od početka godine do kraja jula svaki dan u proseku zaduživala gotovo 3,5 miliona evra, podaci su Uprave za javni dug prema kojima je početkom avgusta javni dug Srbije iznosio 20,89 milijardi evra (oko 63 odsto BDP-a), ali opasnosti od bankrota nema, tvrde ekonomisti.

Motanje duvana se isplati!

Zadužujemo se sve više | Foto: Shutterstock

Obračun Fiskalnog saveta je, međutim drugačiji, i prema tim podacima, javni dug je već na kraju juna dostigao 21,2 milijarde evra, odnosno 66 odsto BDP-a.

Zakonske granice i evropske i domaće (učešće javnog duga od 60, odnosno 45 odsto BDP-a) svakako su odavno probijene, ali ekonomisti kažu da je da je tempo zaduživanja i dalje podnošljiv, te nema govora da bi Srbija mogla bankrotirati.

Srbija nije kandidat za bankrot, rekao je Tanjugu ekonomista Ivan Nikolić začuđen kako je to pitanje uopšte nametnuto javnosti.

Mereno udelom duga u BDP-u nismo ništa gori od susednih zemalja, a u Hrvatskoj ili Sloveniji, recimo, niko ne govori o bankrotstvu, precizira on.

Objašnjava da je spoljni dug mnogo bitniji pokazatelj od javnog, kada je reč o bankrotu, jer se zaduženost meri u stranoj valuti. Čak i tu je, kaže, Srbija na granici visoke zaduženosti, odnosno zadužena je umereno sa udelom spoljnog duga u BDP-u od oko 80 odsto.

Pitanje bankrota nametnuto je kako bi se lakše prihvatile teške mere štednje koje slede. Ccak i najnovije procene svetskih agencija, koje porede zemlje, kao potencijalne kandidate za bankrot navode BiH i kao blaže potencijalnu Hrvatsku. Srbije tu nema, kazao je Nikolić.

Svi u regionu su, prema njegovim rečima, manje-više na istim mukama, a posebno zemlje bivše SFRJ.

Slovenija, Hrvatska, pa čak i Crna Gora su, kaže Nikolić, daleko zaduženije od Srbije i to u većim iznosima, i u udelu u BDP-u.

Srbija ima konzervativniji obračun javnog duga, rekao je sagovornik Tanjuga, uz opasku da će, kad te zemlje pređu na naš sistem obračuna već u septembru, njihovi podaci biti još lošiji.

Stanje je teško, ali svi smo u istom loncu. To ne znači, s druge strane, da bi trebalo da se opuštamo, ovaj problem mora da se rešava u narednim godinama, kada će Srbija I dalje beležiti porast javnog duga, naveo je Nikolić.

Javni dug, objašnjava, raste zbog visokog deficita, koji će, prema svim procenama ove godine iznositi oko 8,3 odsto BDP-a i biće najveći u Evropi.
Goran Nikolić

Njegov kolega Goran Nikolić takođe smatra da je bankrot trenutno daleko od Srbije zato što će, kako kaže, novi ministar finansija Dušan Vujović, merama štednje u rebalansu i u budžetu za 2015. smanjiti deficit dugoročno za oko dva procentna poena.

Vujović verovatno ide na to da konsolidacija izgleda onako kako to traži Zapad, i u tom smislu će se u narednom budžetu i rebalansu smanjiti deficit za dva odsto dugoročno, a možda čak i 2,5 odsto, kaže Goran Nikolić.

Prema njegovim rečima, retko koja zemlja je sprovodila tako drastične mere i zbog takve radikalnosti, kaže on, bankrot nije opcija.

Ivan Nikolić, s druge strane, ukazuje da takvi rezovi nisu delotvorni, a rešenje vidi samo u jednom - dizanju privrede na noge.

Ako nemamo privrednu aktivnost iluzorno je govoriti o smanjivanju deficita samo štednjom. Bez privrednog rasta, sve mere koje se budu sprovodile, pogotovu najbolnije poput kresanja plata penzija ili ‘ne daj bože’ povećanja nekih novih poreza, neće dati nikakav efekat u smislu smanjivanja deficita, pa ni u smislu zaustavljanja rasta javnog duga, zaključioje Ivan Nikolić.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

olga Vreme: 10.08.2014 13:55h

Ma,šta se sekirate to će Vučić da sredi kada vam stignu investicije imaćete švedski standard kao devedesetih.Srbi zaslužujete za Vučića.i njegove stručnjake.

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs