CRNO NAM SE PIŠE

Zadužujemo se više od milion i po evra dnevno

Autor: Politika | 20.06.2014 - 10:58:00h | Komentara: 0

Naš javni dug prošlog meseca iznosio 20,65 milijardi evra, što je 62,9 odsto projektovanog BDP, a zakon dopušta svega 45 procenata Srbija se zadužuje više od milion i po evra svakog dana. Najnoviji podaci pokazuju da je u toku maja naš javni dug povećan za oko 54 miliona evra.

Evro novčanice

Tako je, pokazuju podaci Ministarstva finansija, javni dug Srbije na kraju prošlog meseca iznosio 20,65 milijardi evra, što je 62,9 odsto projektovanog bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što mislimo da ćemo stvoriti u toku ove godine. Time su sve zakonske granice odavno probijene, budući da je Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničio na najviše 45 odsto. Evropski standardi nalažu da javni dug države ne sme da pređe 60 odsto njenog BDP-a.

Goran Nikolić, ekonomista Instituta za evropske studije, smatra da su najnoviji podaci o stanju našeg javnog duga samo nastavak trenda koji imamo već godinama.

– Od početka 2009. Srbija u proseku ima prirast duga od 2,4 milijarde evra godišnje. Tako će biti i ove godine. To je iznos koji ostane kada od novih zaduženja oduzmemo onu sumu koju kreditorima vraćamo na ime starih dugova. Jer, deo novca koji zajmimo uvek ode i na vraćanje dugova – objašnjava Nikolić, dodajući da te 2,4 milijarde pokazuju koliko svake godine više potrošimo nego što proizvedemo.

– Toliko nam zapravo nedostaje da održimo ovaj nivo standarda i moramo da ih pozajmimo. Ukoliko više ne želimo da se zadužujemo, za toliko bismo morali da smanjimo javnu potrošnju ili da izlaz nađemo u obaranju kursa – zaključuje Nikolić.

Iako nam se ove brojke čine sumorne, ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta „Makroekonomija”, kaže da je majsko povećanje duga za 54 miliona evra najmanji porast od septembra 2013.

– Na žalost, mesečni deficit budžeta u iznosu od 22,8 milijardi dinara u maju, ukazuje na potrebu da se tokom letnjih meseci štedi na svakom dinaru u potrošnji kako bi se budžetski deficit vratio na prošlogodišnju vrednost – kaže Zdravković.

Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Vajzbroker” ocenjuje da je i tokom ove godine nastavljen trend nepovoljnih makroekonomskih pokazatelja naše zemlje.

– Izvesno je da situacija ne bi bila mnogo bolja i da nas nisu zadesile nedavne poplave. Vlada još nije donela ozbiljne ekonomske mere koje bi srednjoročno mogle uticati na stabilizaciju javnih finansija i u perspektivi na smanjenje javnog duga. Umesto toga, očito je da se okleva sa smanjenjem javne potrošnje uz pogubnu politiku subvencionisanja koja je odnela velike žrtve među domaćim preduzetnicima – navodi Gujaničić, dodajući da se naše zaduživanje i dalje odvija na krilima povoljne globalne monetarne klime, jer postoji višak novca na svetskom tržištu.

– Zabrinjava, međutim, što će ovaj „medeni mesec” pre ili kasnije proći pa će i prinosi biti znatno nepovoljniji. U kolikoj se teškoj makroekonomskoj situaciji nalazimo, govori i nedavno zaduživanje na domaćem tržištu gde je prinos na desetogodišnje obveznice nominovane u evrima iznosio 5,5 odsto. Dostizanje ovakvih stopa rasta BDP-a trenutno je nezamislivo – zaključuje Gujaničić.

Treba, međutim, reći da problem sa ogromnim dugovima i stalnim novim zaduživanjem države nije samo naš. Od početka svetske ekonomske krize, pa sve do sredine prošle godine dug svih država sveta uvećan je za gotovo 40 odsto i dostigao je neverovatnih 100.000 milijardi dolara. Reč je o podacima koje je nedavno saopštila Banka za međunarodna poravnanja u Bazelu.

– Od početka finansijske krize države su pozajmljivale sredstva kako bi svoje privrede izbavile iz recesije. Upravo su vlade, centralne, regionalne ili lokalne, bile najveći emitenti duga – izjavili su zvaničnici ove banke, a prenele svetske agencije. I zaista, podaci MMF pokazuju da su mnoge države više zadužene od nas. Tako je javni dug Nemačke veći od 80 odsto BDP-a, a Belgije blizu sto procenata. Međutim, sa takvom statistikom uvek treba biti obazriv, jer ti podaci otkrivaju samo jednu stranu priče. Veoma je bitno u kakvom je stanju ekonomija zemlje i kakve su njene mogućnosti, odnosno da li će biti u stanju da zajmove uredno vraća. I naravno, veoma je važna percepcija međunarodnih kreditora o tome.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Nema komentara za ovu vest.

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs