ISPOVEST
Žena primila jeziv poziv: Ranka, vaš sin je živ, ali je prodat!
Ranku Ingu (46) i Zdravka Studića (50) iz Sarajeva, koji već godinama žive na Islandu, kao grom iz vedra neba pogodio je anonimni telefonski poziv u kojem je nepoznata žena tvrdila da je njihov sin - koji je navodno umro pri rođenju - živ i da se nalazi u Švajcarskoj gde je prodat ljudima koji tamo žive.
Ranka Studić: Ne gubi nadu | Foto: Vesti online
Imenom odala počast Ingi
Dok su boravili u Srbiji kao izbeglice na beogradskom Voždovcu, došla je jedna ekipa novinara sa Islanda.
- Žena koja je radila u Crvenom krstu nas je pitala da li bismo ih primili, jer sam malo pričao engleski, pošto žele da naprave reportažu o nekoj izbegličkoj porodici u Srbiji. Reportaža je prikazana na njihovoj državnoj televiziji i jedna žena i čovek koji su imali fabriku ribe na severu poželeli su da nam pomognu. Tako smo došli ovde u Koupavogir ne kao izbeglice, nego posredstvom radne dozvole - kaže naš sagovornik.
Ranka je stigla na Island u januaru 1998. godine, a Zdravko četiri meseca kasnije, jer nije mogao da dobije pasoš kad i ona. Plemenita žena koja ih je pozvala je Inga Vagnsdotir, koja je pre dve godine umrla od srčanog udara.
- Moja Ranka je uzela srednje ime Inga iz zahvalnosti prema toj ženi, koja nam je mnogo pomogla - objašnjava Zdravko.
- Žena koja me je pozvala rekla mi je doslovce: "Jeste li Vi Ranka Studić, izbeglica iz Sarajeva, koja se porodila u Jagodini, 7. jula 1992. godine u šest sati uveče? Vaše dete je živo, njegovo ime je Ratko i živi u Švajcarskoj, prodat je dobrostojećoj porodici koja ga je usvojila." Nepoznata žena je odmah prekinula vezu ne rekavši ko je i bez traga o pozivu ili mogućnosti da nešto više saznaju.
Ranka, po struci geodet i njen suprug Zdravko, po zanimanju šumarski inženjer živeli su u Sarajevu kada je počeo rat u Bosni i Hercegovini. Zbog održavanja trudnoće ona je ležala u bolnici, a kada su počele ratne strahote sklonila se kod tetke u Jagodinu.
Ranka i Zdravko na odmoru u Hrvatskoj | Foto: vesti-online.com
Kad se porodila, čula je bebu da plače, da "mijauče kao maca", kako kaže, i samo je videla nogicu, pupčanu vrpcu, krv...
Žudnja za detetom
Ranka je za islandske medije ispričala da je godinama stalno razmišljala o sinu i da se pitala kako živi, da li je voljen i ko su ljudi koji su ga usvojili. Često bi odlazila u prodavnice sa dečijom garderobom i ako bi njen sin tada imao deset godina, ona je gledala odeću za dečake tog uzrasta i pitala se kako bi izgledao.
Studići su posle Rankinih 13 spontanih pobačaja odustali od toga da imaju dece, jer bi još jedna trudnoća ugrozila Rankin život.
- Čula je glasove i kako je neko rekao "Jao, pronašla ga je!" i odmah su joj prišli s leđa i dali injekciju za spavanje. U bolnici je provela tri dana, nije mogla oči da otvori, a za to vreme su joj ispumpavali mleko. Zašto bi to radili ako nisu davali bebi? Ona je verovatno njima bila potrebna dok neko ne dođe po dete - smatra Rankin suprug.
Rankina majka i mali brat su došli posle nekoliko dana po nju i na majčino insistiranje su je pustili, jer bi inače iskrvarila u bolnici.
- U Bosnu se vratila potpuno iscrpljena, imala je ispod dva miliona crvenih krvnih zrnaca - opisuje Zdravko, koji je Ranku odmah prebacio na Sokolac gde je urađena revizija. Doktor Sedlar, koji je vodio njenu trudnoću od početka, rekao je kad je video otpusnu listu iz jagodinske bolnice "da je to glupost i da taj papir mogu da bace, da je trudnoća bila normalna" - ispričao je Zdravko.
-Šta smo mogli da uradimo kad je ratno stanje, kada nemate novca, nemate nikog ko će da vam veruje, kada ste nesretna izbeglica - sećaju se Studići, koji se nadaju da će jednog dana ipak naći svog sina Ratka.
"Istinu teško dokazati u Srbiji"
- Ne želimo nikoga da prozivamo, ni državu ni lekare (ginekolog koji je porodio Ranku umro je pre nekoliko godina), ali dokazati istinu u Srbiji je vrlo teško, pogotovo za običan svet i naročito posle toliko godina. Svi mi volimo Srbiju, ali znamo kako je teško dokazati i neke činjenice, a kamoli nešto ovako - kaže Zdravko.
Ranka takođe ne vidi svrhu da nešto pokušavaju u Srbiji jer, kako kaže, zna da neće naći ništa, pošto ni žene koje su slično doživele i udruženja u zemlji nisu mogli ništa da urade.
- S obzirom na sva tumbanja u mom životu ne želim da se zamaram papirologijom i da sebe i supruga dovodim u situaciju da se plašim da odem negde zbog tako opasnih stvari. Jednostavno tražim svog sina i ne krivim nikoga. Bila sam u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, ne samo ja nego tri,četiri hiljade majki, državljanki Srbije, koje traže svoju decu - poručila je Ranka Studić.
Tagovi:
-
Master Vreme: 03.12.2013 14:01h
Ljude koji su u stanju da ukradu nečiju bebu i prodaju je kao neku stvar, treba osuditi kao najgore kriminalce da trunu dnevno sa jednim obrokom do kraja života! Kakva je sreća u tome da kupiš nečiju bebu? Zar ni ti ljudi ne znaju za usvajanje? Nekome se život sruši da bi ti bio "srećan" strašno... I recimo da ta beba ima neku urođenu manu, oni bi je bez razmišljanja bacili.... jer to nisu ljudi već idioti bez emocija. Nadam se da će neko od takvih ovo da pročita.
-
Dragana Vreme: 03.12.2013 14:14h
RANCI,SVE NAJBOLJE!!!!
-
Mimi Vreme: 04.12.2013 08:15h
Na tuđoj NESREĆI se SEREĆA NE GRADI! Porodici Studić želim da konačno budu sa SVOJIM BIOLOŠKIM SINOM...SREĆNO!
-
LENA Vreme: 04.12.2013 15:56h
SAMO NAPRED,ŽELIM VAM DA GA PRONAĐETE I NE ODUSTAJTE,SVE NAJBOLJE!!!
-
nedjo Vreme: 04.12.2013 16:31h
sva podrska ovoj porodici
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs