U SRBIJI BEZ KROVA NAD GLAVOM NA HILJADE OSOBA

Život na kartonu!

Autor: A. E. | 23.10.2014 - 09:55:00h | Komentara: 0

Prema statistici, u Beogradu ima više od 2.000 beskućnika, a tu brojku Prvoslav Nikolić, direktor prihvatilišta za odrasle u Kumodraškoj, smatra vrlo nerealnom.

u srbiji bez krova nad glavom na hiljade osoba

U Srbiji bez krova nad glavom na hiljade osoba | Foto: Aleksandar Stanković

- Prema definiciji, u beskućnike ubrajamo svaku porodicu koja u kući nema kupatilo ili mokri čvor. U Srbiji takvih imamo na hiljade. Za nas, u prihvatilištu, bitni su oni bez kuće, oni koji nemaju gde da žive. Ljudi koji dolaze ovamo koriste obrok, ko nema zdravstveno osiguranje i lekara, presvlačenje, kupanje. Na godišnjem nivou imamo oko 3.500 ljudi - priča direktor ovog prihvatilišta za “Alo!”.

Najviše Roma beskućnika

Iako svega trećina beskućnika za sebe kaže da pripada romskoj nacionalnoj manjini, najveći broj osoba bez adrese je romskog porekla. Dve trećine romske populacije u Srbiji živi u nelegalnim naseljima, u uslovima koji su daleko ispod standarda njihovih sugrađana. Najveći broj beskućnika u Srbiji živi u beogradskom regionu, a podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva govore da u našoj zemlji postoji 18.287 ljudi bez adrese.

Najveći broj beskućnika živi u šupama, barakama, prikolicama, vagonima, podrumima, kartonskim i nehigijenskim naseljima, a mnogi žive na ulici, u parkovima i pod mostovima. Oni su ostali bez krova nad glavom iz različitih razloga. Neki su postali žrtve razvoda, hipoteke, migracija, bolesti, nasilja u porodici, starenja i pada društvene solidarnosti. Banke su uticale na sudbine mnogih i tako su ljudi postali žrtve hipotekarnih kredita, nakon što su proglašeni za tehnološki višak u svojim preduzećima.

- Na godišnjem nivou trajno rešimo problem 75 odsto beskućnika, u saradnji sa centrom za socijalni rad. Većina ide u trajni smeštaj, a neki se vraćaju u porodicu. Od 10 do 15 odsto njih ne želi pomoć i čim dođu lepši dani, oni se vraćaju pod mostove i klupe. Grub je izraz, ali to su obično alkoholičari koji vole takav način života na ulici. Kad dođe zima i temperatura padne ispod nule, dovoze ih Hitna pomoć, policija ili građani, retko dođu sami - priča direktor Nikolić i dodaje:

- Jutros je bilo 140 korisnika. Često broj korisnika prelazi naš kapacitet, ali mi se snalazimo, nameštamo dodatne, pomoćne krevete. Grad je obezbedio dovoljno sredstava, spremni smo za zimu, jer pripreme počinju još od septembra. U suštini, najveći problem je prostor, hrane i kreveta uglavnom bude dovoljno.

U Srbiji sve teže do krova

Srbija je potpisnica više međunarodnih ugovora i sporazuma u kojima se pravo na adekvatno stanovanje prepoznaje kao osnovno ljudsko pravo i kojima se definiše obaveze država da to pravo svojim građanima obezbedi. Uprkos tome, ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje u Srbiji veoma je otežano. Nedavna istraživanja potvrđuju da se sa beskućništvom suočava sve veći broj ljudi koji su celog života radili, ali su u tranzicionim promenama ekonomije ostali bez posla. Beskućništvom su u Srbiji ugrožene i žene i muškarci, stariji i mladi, pojedinci, ali i porodice sa malom decom. U Evropskoj uniji trenutno živi 3,3 miliona beskućnika, a najviše ih ima u Nemačkoj i Francuskoj, a najmanje u skandinavskim zemljama.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Nema komentara za ovu vest.

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs