MUKE SAKUPLJAČA SEKUNDARNIH SIROVINA

Život sa 5.000 dinara mesečno

Autor: Nada Mandić | 27.01.2015 - 13:35:00h | Komentara: 2

- Sakupljanje sekundarnih sirovina je posao, ali i naš život, tokom koga se susrećemo sa mnogim izazovima. Od toga koliko kilometara možemo, a koliko moramo da pređemo svakog dana kako bismo zaradili nešto novca. Vremenski uslovi nam često ne idu na ruku. Svaka podrška društva nam mnogo znači - kaže Selatin Burgazi, jedan od sakupljača sekundarnih sirovina iz naselja Grmeč.

Sakupljači sekundarnih sirovina

Sakupljači sekundarnih sirovina | Foto: Grupa IDE

U Beogradu žive ljudi kojima je sakupljanje sekundarnih sirovina jedini mesečni izvor prihoda koji treba da obezbedi egzistenciju njima i njihovim porodicama. A, taj prihod obično iznosi oko 5.000 dinara. Oni koji sakupljaju samo papir zarađuju u proseku oko 4.000 dinara mesečno, dok je otkup ostalih sirovina nešto skuplji. To im je naknada za posao koji je fizički veoma naporan i zbog koga dnevno moraju da pređu i po nekoliko kilometara.

Udruženje „Bajsologoija“ rešilo je da pomogne stanovnicima naselja „Grmeč“ koji se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina za reciklažu. Za početak, uspeli su da im oprave 15 starih kargo bicikala, da zamene sedišta, lance, gume, pedale, stave nove točkove...

Sakupljač sekundarnih sirovina

Sakupljač sekundarnih sirovina | Foto: Grupa IDE

Ove posebne bicikle, koji se od običnih razlikuju po tome što imaju veliku korpu u koju može da stane do 100 kilograma sirovina, sakupljači sirovina su pravili uglavnom od starih „ponika“. Samo to ih je koštalo oko 150 evra, što nije zanemarljiva cifra ni za nekoga ko od njih ima više, a kamoli za osobu koja treba da preživi sa 5.000 dinara.

- Pomogli smo stanovnicima Grmeča, koji se bave sakupljanjem sirovina.

Uglavnom su to izbeglice sa Kosova. Od ovog posla treba da prehrane celu

porodicu. Među njima su uglavnom osobe koje ne primaju nikakvu socijalnu

pomoć. U Grmeču postoji jedan veliki kontejner u koji svi oni stavljaju sve

sirovine koje prikupe. Potom dolaze firme za otkup reciklažnog materijala i daju im novac za sirovine – priča Vladimir Ćurčić iz Udruženja građana „Bajsologija“.

Prema nekim procenama u Srbiji živi oko 10.000 sakupljača sekundarnih sirovina.

Oni dnevno pređu između šest i sedam kilometara u jednom pravcu.

Uz podršku predstavništva Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu, ovo udruženje je tokom prošle godine pokrenulo projekat „Održiva mobilnost i sakupljači sekundarnih sirovina“. Cilj projekta je povećanje efikasnosti sakupljanja sekundarnih sirovina i upotrebe kargo bicikala u svakodnevnom prevozu, kao vid razvijanja održivog sistema socijalnog preduzetništva.

Kargo bicikli

Kargo bicikli | Foto: Grupa IDE

- Ljudi kojima smo mi pomogli trenutno najbolje mogu da zarade sakupljanjem najlona. On se najteže nalazi, ali je i najisplativiji. Želimo da im pomognemo najpre tako što ćemo pronaći određene firme od kojih bi oni mogli da uzimaju sirovine i dalje ih daju na otkup. Tako ne bi morali samo da „preturaju po kontejnerima“.

„Bajsologija“ je pre nekoliko dana predstavila ovaj svoj projekat u UK Parobrod koji je propraćen i izložbom, koja će biti otvorena do 29. janaura.

Predstavljanje projekta i izložba u Parobordu

Predstavljanje projekta i izložba u Parobordu | Foto: UK Parobrod

- Ulaz na izložbu je potpuno besplatan. Ljudi tu mogu da vide fotografije jedne porodice iz Grmeča koja živi od sakupljanja sirovina, stare delove bicikala koje su ovi ljudi vozili pre nego što smo ih mi popravili, kao i da pročitaju brošuru ( može i besplatno da se preuzme sa sajta bajsologija.rs) i bolje se upoznaju sa ovim našim projektom – kaže Ćurčić.

Osnovna ideja projekta je da se ljudima koji nemaju kontakt sa sakupljačima

sekundarnih sirovina pokaže koliko je njihov život zapravo težak.

- To je mnogo komplikovanije nego što možete i da zamislite. Njihov posao je mnogo teži nego što to možda i izgleda sa strane. Potrebno je i da fizički budu spremni i zdravi, da imaju snage da voze kargo bicikl kojim je teže upravljati nego običnim biciklom, jer ima i korpu. Približavanje ovih problema javnosti želimo da motivišemo i pojedince i kompanije i javne ustanove da se uključe i pomognu ekonomskom osnaživanju sakupljača i njihovih porodica – rekao je na kraju Ćurčić.

POMOĆ JE DOBRODOŠLA

Svi koji su voljni da se priključe projektu "Održiva mobilnost i sakupljači sekundarnih sirovina", kontakt sa "Bajsologijom" mogu da uspostave putem imejl adrese: kargobiciklisti@bajsologija.rs.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

ImePrezime Vreme: 27.01.2015 14:22h

Aman kada će doći u pamet da nisu problem prikupljači za krađu šahtova, skulptura (Čukur česma), natpisa (Nikola Tesla) već oni koji od njih odkupljuju za siću. Spomenik Čukur česme je otkupio ilegalni otpad i nisu mogli ništa da urade vlasniku zato što je ilehgalan otpad???? prevrnite arhive i videćete da je odmah pušten posle hapšenja i NIKADA procesuiran / osuđen ????
Aleksandar Vreme: 27.01.2015 14:58h

I moj je zivot tezak, moram da radim za te nberadnike i da placam njihove kradje struje, kradje sahtova, gradjenje objekata gde stignu, bahatost, besplatno skolovanje, vrtice, lecenje, sve je to njima BESPLATNO, a ja moram da platim mojoj porodici + ZA NJIH. MOJE JE PITANJE ZASTO. Dobijaju stanove socijalne pa ih uniste, bahataost, bezobrzluk. Voze te bicikle i onu druge sklamamerije, bez svetala, registracije, prve pomoci, zimskih guma. sve to mene kosta, a njih nista. Pa i ne vidim da su u losijem polozaju. ONI TO HOCE TAKO, A NE ZATO STO NE MOGU. Skolovanje je besplatno, pa molim lepo.

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs