Kada je počela ljubav prema životinjama?
- U svojoj kući u Vrbasu, gde sam ranije živela, imala sam domaće životinje, pse, mačke... Kad sam se doselila u Beograd, počela sam u zoo-vrtu da radim kao volonter, hranila sam sitne životinje i mladunce. Najveću moju ljubav zadobili su lavovi, merkati, morskli lavovi, medojedi...

Sa kojom životinjom ste ostvarili najbolji odnos?
- To su svakako beli lavovi, moje prve prave ljubavi. Prvo sam odgajila njih dvojicu, a zatim još jednog. Kada su odrasli, morala sam da se pozdravim s njima - jedan je otišao u Ameriku, drugi u Skoplje i treći u Bor. Ljudi nisu mogli da mi veruju kada vide lava od 100 i više kilograma da želi da sedi u mom krilu, a ja da ga hranim komadima mesa. Umeli su da skaču na mene da me ližu, vuku za nogu i time traže da ih uzmem. Bajka je prestala kada su odrasli i kada sam shavatila da će biti dominantni u odnosu na mene.

Kako podnosite rastanke s životinjama koje odgajite?
- Svakako mi nije lako, ali budem svesna da moraju da nastave svoj put. Da ih mogu gledati samo s druge strane kaveza. S druge strane, sve životinje koje odu negde drugde pratim preko sajtova vrtova ili se raspitujem o njima.

Da li ste se nekada uplašili za život?
- Svaki posao ima svoj rizik. Tako i moj. Raditi sa opasnim zverima znači da moramo da znamo da ih se čuvamo, poznajemo karakter svake od njih, kako reaguju kada su nervozne, razdražene.

Za koje životinje ste se emotivno vezali?
- Verovali ili ne, dve godine sam spavala u svojoj kancelariji ne bih li odgajila kengura Martu, vučicu Asku i merkata. Martu je izbacila majka iz torbe i više je nije želela, ja sam onda okačila torbu na svoj vrat i tako je nosila sa sobom po vrtu. Prvi nas je napustio vuk jer je počeo da juri kengura. Priroda je počela da radi svoje.