TOBELIJE
Ponekad se dešavalo da devojka ne može ili ne sme da se uda, jer u njenoj kući nema muškog potomka. Ona se zbog toga zavetuje da se nikada neće stupiti u brak. Oblači muška odela i dobija muško ime, a zatim, kao prividni muškarac, preuzima sve muške radove u kući i time nastavlja kult porodice makar za još jednu generaciju. Tobelija je živela kao muškarac i tako je održavala patrijarhalni sistem.

VERIDBA U KOLEVCI
Ovaj bizarni običaj poznat je i kao “veridba u trbuhu”. Naime, kako bi se održalo prijateljstvo među porodicama, očevi su se dogovarali da njihova deca, pod uslovom da im žene ostanu trudne u istom ili približnom trenutku, kad odrastu stupe u brak. Ukoliko se desi da su ta deca istog pola, onda bi postali pobratimi ili posestrime. Ovakvi dogovori su bili realizovani, jer nije smela da se pogazi roditeljska reč.

SNOHAČENJE
Ovaj običaj je ostao još od Južnih Slovena i predstavlja seksualni odnos između svekra i snaje, uglavnom zbog seksualne nezrelosti ili odsustva sina. Snohačenje je postojalo do njegove punoletnosti. Na žalost, često su se rađala deca kao rezultat ovog bizarnog običaja, a naročito je bio rasprostranjen u Pomoravlju. Bora Stanković je ovaj običaj detaljno opisao u delu ”Nečista krv”.

SVADBA ZA POKOJNIKA
Naša narodna tradicija takođe beleži i običaj pretvaranja pogreba u svadbu. Ukoliko premine momak ili devojka koji nisu stigli da stupe u brak tokom života, onda se dovodila osoba surpotnog pola na sahranu. Dovedena osoba se, kao i pokojnik, oblači u svadbeno odelo a zatim se obavlja ceremonijal stupanja u brak koji je pratila i muzika.

OTMICA
Posebni oblik stupanja u bračnu zajednicu jeste i otmica, koja može biti prividna ili prava. Prave otmice nisu bile čest slučaj kod nas, jer su postolaje oštre zabrane i kazne za počinioce. Bez ičije dozvole i odobrenja, momak odvodi devojku, sam ili sa prijateljima. Često su sa sobom nosili oružje, jer nije bila retkost da roditelji pripucaju na otmičare. Prividna ili dogovorena otmica izvodila se sporazumom među momka i devojke, često u dogovoru sa roditeljima. Razlozi ove otmice su uglavnom bili izbegavanje troškova prosidbe i svadbe.

LEVIRAT I SORORAT
Ovo su dve vrste arhaičnih brakova. Levirat predstavlja bračnu zajednicu koju sklapa žena sa bratom svog preminulog supruga, dok je sororat brak udovca sa svastikom. Ovaj običaj se uglavnom praktikovao ukoliko žena ili muškarac nisu imali potomke sa preminulim partnerom. Ustanovljeno je da je sororat postojao sve do polovine XX veka u Istočnoj Srbiji. Muž koji ostane udovac mogao je da oženi sestru svoje žene, pod uslovom da ona već nije udata. Kao razlog ovog brak navodi se da o deci koja su ostala bez majke najbolje može da brine majčina sestra.

MNOGOŽENSTVO
Iako se ovaj oblik bračne zajednice dešavao retko, ipak je zabeleženo nekoliko slučajeva. Ovaj običaj je podrazumevao da muškarac ima pravo da se oženi sa više žena. U Vojvodini su ovi slučajevi zabeleženi još u prvoj polovini XVIII veka. Ovaj običaj je bio protiv zakona, pa se svako ko je otkriven, bio kažnjavan. Međutim, bogatim ljudima se gledalo kroz prste kada je u pitanju ovaj običaj.