Felisio da Kosta, čija je kompanija jedna od onih koja posluje u okviru "Epicentra", prislanja svoju ruku na čitač pored ulaznih vrata, koja se automatski otvaraju. Istim principom otvara kancelariju, pristupa fotokopir mašini i slično.

Sve to zahvaljujući čipu usađenom ispod kože, a koji se zove RFID (radio identifikacioni čip). Ovaj čip veličine zrna pirinča nalazi se u njegovoj šaci.

Uskoro će svih 700 zaposlenih u ovoj kompaniji dobiti priliku da se čipuju, po sopstvenoj želji naravno. Pored funkcije otključavanja, moći će i da plaćaju račune u obližnjim kafićima i prodavnicama.

Čip se ubacuje u prostor između palca i kažiprsta, a ubrizgava se specijalnim špricem.

- Mi smo već toliko intimni sa tehnologijom da ovo nije ništa preterano. Niko ne može bez telefona, kartica i računara. Jedino u čemu je razlika je što nam ovde ne trebaju nikakve šifre, već samo obično prislanjanje ruke - kaže Da Kosta.

Mišljenja su podeljena. Dok jedni ne vide ništa loše u čipovanju, drugi su oštri protivnici ovakvog vida zbližavanja sa tehnologijom.

Izumitelj ovog čipa, član "Švedske biohakerske grupacije" Hanes Sjobald kaže da je ovo svojevrsna priprema za dan kada će "drugi želeti da nas čipuju."

- Želimo da budemo u stanju da razumemo ovu tehnologiju pre nego što velike korporacije i vlade ne odluče da je vreme da nas čipuju. Ukoliko se to desi, imaćemo svo potrebno znanje o tome kako ovi čipovi funkcionišu - rekao je Sjobald.

Dok neki protiv čipovanja nemaju ništa, drugi ovo sjedinjavanje sa tehnologijom smatraju kao isuviše brzo, možda čak i jezivo. A gledajući na to koliko se stvari vrtoglavo promenilo samo u poslednjih 20 godina, Sjobaldova teorija da će doći dan kada će nam ugrađivati čipove ispod kože - uopšte ne deluje tako nemoguće.