Sirene su oduvek bile predmet ljudske mašte, pa ne čudi što je sa pojavom „dokaza“ da iste postoje um svakog čoveka zaintrigiran. To dokazuje emitovanje emisije koju su označili kao naučnofantastični dokumentarac emitovan na kanalu „Animal Planet“. Pošto je pomenuta televizijska forma zabeležila istorijsku gledanost (oko32 miliona gledalaca) jer je služeći se čvrstim dokazima uspela da ubedi veliki broj ljudi da ova mitska bića žive u dubinama okeana u određenom obliku (ne tako lepom kakva je Arijel iz „Male sirene“).

Ovu emisiju su brojni kritičari obeležili kao potpunu besmislicu i laž, čak je i NOAA (Američka okeanska služba) posle emitovanja izdala zvanično saopštenje u kome tvrdi da sirene ne postoje, niti oni istražuju takva bića. Njihovo saopštenje su svi svetski mediji (kao i oni u Srbiji) preneli sa dozom humora, podsmevajući se i samoj pomisli da bi neko poverovao da je tako nešto istina. Međutim, zašto su oni koji su gledali emisiju na, inače, naučnom kanalu, poverovali da tu ipak ima nečeg istinitog?

Neoborive istine

Najpre, od samog početka prikazane su činjenice koje niko ne može da ospori, a ima priliku da to uradi pred kamerama, kao što je masovno nasukavanje kitova, delfina i drugih okeanskih stvorenja zbog sonarnog testiranja koje je vršila američka mornarica. Među stotinama leševa okeanskih riba i sisara na obalama Kalifronije, ali i širom planete, npr. u Južnoj Africi, pronađena su i tela ribo-čovekolikih stvorenja. Naravno, svi dokazi su zaplenjeni, a jedino što je naučnicima, koji su želeli da nastave istragu, ostalo je bio sonarni snimak stvorenja iz dubine okeana, a zvuk ne pripada ni kitovima, ni delfinima, niti jednom poznatom biću, koja plivaju sa njima u jatu. Na tom snimku jasno se čuje da je masovnom nasukavanju kitova predhodio zvučni udar posle kog životinje počinju svoj strahoviti plač smrti.

To da će sve što oni tvrde, javnost da osporava, takođe je tema samog dokumentarca, a tvrdi se da postoji efikasna strategija sakrivanja istine: kada kontrolišete medije, nije teško određivati šta je istina. Za svaki dokaz/snimak/svedočenje koje „procuri“ u javnost, potplatiće se desetak „stručnjaka“ koji će tvrditi da je sve laž i namontirano.

Svedočanstva kroz istoriju

Kada uzmemo u obzir i činjenicu da je površina meseca bolje istražena od dubina okeana, i da do dana današnjeg otkrivamo nove velike vrste životinja pod vodom, moguće je da postoje i ona čije postojanje još nije zabeleženo. Ono što ovde postaje interesantno je da je susret sa sirenama zabeležen mnogo puta kroz ljudsku istoriju koja seže i nekoliko hiljada godina: slike, murali, skulpture ovih bića posebno su bile zasupljene kod nadora koji su većinu vremena provodili na moru (Vikinzi, Grci, kao i Kinezi – dakle kulture koje nisu imale nikakvog dodira, a samim tim ni „umetničkog uticaja“).

Susret sa njima zabeležili su čak i Kristofer Kolumbo i Henri Hadson, a postoje i pećinski crteži u Egiptu na kojima se jasno vidi da su ljudi živeli lovili zajedno sa delfinima i sirenama (a poznato je da i danas delfini pomažu ljudima da love ribu – u Brazilu, na obalama zapadne Aftrike i jugoistoku Azije). Zapisi i svedočenja o postojanju srirena su bezbrojna, a ona su samo poslužila da se gledalac natera da počne da veruje u njihovo postojanje. Sa pojavom video kamera, postaju dostupni i brojni snimci od kojih su samo neki dostojni analize.