Diznilend će pamtiti po Mikiju, ali i po tome što su u patikama i nogavicama švercovali sir, šunku, hleb, a pod kapama jogurt kako tata ni slučajno ne bi morao da plati cent na hranu kad uđu!

"Znate kako, ja sam tata - stipsa. Ne stidim se toga! Nemojte me shvatiti pogrešno, ne živimo bedno. Imamo fin veliki dom, a ja vozim novi 'pasat'. Žena i ja lepo zarađujemo kao pisci. Jednostavno, čim mi se ukaže prilika da štedim, ja je prihvatim!", priča Heč koji tvrdi da je škrtost povukao na mamu.

"Tata mi je bio šef u Bi Bi Siju, radio je na radiju, imao je dobru platu, svog šofera. Uprkos tome, moja majka Ana se ponašala kao da nemamo prebijene pare do kraja svog života", priseća se Ben. Ali nije samo mama Ana kriva, ispričao je "Dejli Mejlu".

O, ne. Kao što neko od porodice nasledi kriva kolena, tako su Hečovi rođaci, izgleda, nasleđivali škrtost.

Njegova baka je preživela Drugi svetski rat i vaspitala je mama Anu da sve što se nađe na stolu mora biti pojedeno. Ili će se i sutra naći na stolu. I preksutra.

To je važilo i za hranu i za tanjire.

"Ako bi nešto u kući puklo, moralo bi da se zalepi. I tačka. Kada bi se posuđe razbilo lepljeno je. Tata bi urlao u očaju 'ja sam šef Bi Bi Sija, možemo da priuštimo novi tanjir!' Nije vredelo", otkriva "gospodin stipsa".

Kao da ovo nije dovoljno čudno, Benova majka je, kada joj je ispao zub, umesto da ode kod zubara krnjetak zalepila super lepkom!

Nakon što je njegova majka umrla, tata je konačno mogao da troši pare!

Za nedelju dana je kupio đakuzi i Armanijevo odelo. Bio je van kontrole.

Ipak, Ben nije. On umesto igračaka deci daje kartonsku kutiju a umesto lizalica mandarinu nabodenu na štapić.

Benu se desilo nešto neverovatno što ga je i preokrenulo.

"Majka mi je umrla od raka. Nešto pre nego što je preminula odvela nas je na porodičan obrok u restoran, nešto što je smatrala neverovatnim luksuzom. Tada je meni i sestri predala čekove na po 20.000 funti svakom. Godinama je štedela kako bi nama dala dobar životni početak", kaže Ben.

Od tih para vremenom je kupio stan, a majčinim merama štednje uspeo je decu po nekoliko meseci da voda na putovanja po Evropi.

"Moju ženu je štedljivost izluđivala, ali shvatila je - deci ne treba novac, treba im roditeljska ljubav", zaključuje najštedljiviji tata ikad.