-Sve do pre pet ili šest godina još sam mogao da radim. Išao sam u Italiju, gde sam sa svojih 200 kilograma bio najteži drvoseča. A onda su počele da me izdaju noge - počeo je svoju priču Musto Karić (51) iz sela Sjenina blizu Doboja u BiH.
Sa svoja 252 kilograma najteži je čovek u toj državi, a najverovatnije i na Balkanu. Njegova kći Nevresa (28) ima 140 kilograma, sin Maid (13) teži 108 kilograma. Zajedno su teški pola tone. Selo Sjenina ispod Trebave smešteno je na brežuljcima i delom u ravnici, pa je on, zbog svojih kilograma, morao da siđe sa brda u dolinu.

- Teško hodam, pređem pedesetak metara pa moram da se odmorim. Leti je lakše jer se više krećem, ali najgore je zimi, kad se uglavnom jede i leži - rekao je čovek.
Simpatičan je, kao svi njegovi ukućani, i o svom problemu rado govori.
- Ne daj Bože nikome ovo. Od troje dece dvoje je krenulo mojim stopama, a jedna kći se ne da, bori se sa gojaznošću. Zato sam odlučio nešto da preduzmem, želim da budem dobar primer svojoj deci. Želim da se podvrgnem operaciji smanjenja želuca i time njih podstaknem da ne dopuste da gojaznost još više ovlada njima. Vidim da će im se zdravlje narušiti, a to je ono što najmanje želim - dodao je. Da bi to učinio, potrebno mu je oko 7500 konvertibilnih maraka (30.000 eura), kojih nema.
- Živimo od 30-ak evra dečijeg dodatka i onoga što supruga zaradi nadničarenjem. Zvali su me neki koji, navodno, imaju preparate za skidanje kilograma, da reklamiram njihov proizvod. Ako su tako sigurni u svoj proizvod, zašto traže da bočicu od 2,5 decilitara platim 137 maraka?! Nema šta nisam pokušavao, ali ne uspevam. Priznajem da volim da jedem jer kod nas u Bosni spremaju se kojekakve pite i pituljice i teško im je odoleti. Znam ponekad usred noći da pojedem ostatke večere. Supruga bi mi ujutru prigovorila, a ja bih joj rekao kako sam se uplašio da ne umrem gladan - nasmejao se Musto.
I ostatak njegove porodice teži gojaznosti... Sve do pre desetak godina kilograme je nekako podnosio.
Prof. dr. sc. Miroslav Bekavac Bešlin iz KB-a Sestara milosrdnica kaže da za Mustu ima nade:
- Preporučio bih operaciju scopinario, uz preduslov da se urade sve analize i da se dijagnostikuje dijabetes, koji verovatno ima pacijent s tom kilažom. To je čudo od operacije nakon koje pacijenti gube do 70 posto prekomerne težine.
Profesor dodaje kako nije sve samo u operaciji nego da se pacijent mora striktno pridržavati doktorskih saveta.
- Nema slatkiša i alkoholnih pića. U najkraćim crtama ishrana se svodi na mediteransku kuhinju. Ipak se radi o velikim životnim odlukama, no bez toga oni su osuđeni na smrt. Životni vek gojaznih ljudi kraći je za 12 godina, a smrtnost operacije je 0.28 do 0.30 posto. Život s toliko kilograma nije život. Vezani su za kuću, ništa ne mogu sami, pa ni održavati ličnu higijenu - dodao je profesor.
Karić je itekako svestan rizika, ali želi pokušati. Uprkos mukama kroz koje prolazi rado se seća šaljivih životnih trenutaka.
- Kada bih se vraćao iz Italije, vozio sam Golfa kog sam napunio svačim, testeninom, sirevima i vinima. Na granici u Bosanskom Brodu carinik bi me pitao koliko imam vina, ja bih mu rekao da ne znam jer sam nešto popio usput, a uvek je bilo više od 20 litara. On bi se naljutio i rekao bi mi da se moram vratiti. Zapretio bih mu da ću da legnem pa će  morati viljuškarom da me podignu. Nakon toga bi me pustili da prođem - priča Musto o danima kada je još mogao putovati.
Veruje u dobre ljude koji će mu pomoći.