TOP 10 ZABLUDA
Ovo su naučni mitovi u koje uporno verujemo!
Iako smo svakodnevno svedoci neverovatnog napretka nauke, mnogi od nas i dalje slepo veruju u razne "naučne" teorije za koje je odavno dokazano da nisu tačne. Takvih mitova je bezbroj, a mi vam predstavljamo deset onih koji uporno opstaju kao "naučne činjenice", iako to nisu.
Mozak sto odsto | Foto: Profimedia
Čovek, naime, koristi ceo mozak. U raznim njegovim delovima smešteni su centri za govor, pamćenje, pokrete i sve ostale funkcije koje su nam neophodne da bismo uopšte bili živi i funkcionalni.
Mozak je toliko aktivan da troši čak 20 odsto kiseonika koji udišemo i glukoze koju unosimo u naš organizam.
Jedan od najjednostavnijih dokaza da teorija o tome kako koristimo svega deset odsto mozga nije tačna jeste i - tumor na mozgu. Da li ste, naime, ikada čuli da je lekar nekom pacijentu, koji je oboleo od tumora na mozgu, rekao: "Imam za tebe odlične vesti! Tumor je u delu mozga koji ne koristiš, pa ne može da ti naudi!"? Naravno da niste. Takođe, verovatnoća preživljavanja pogotka u glavu bila bi drastično veća da je to tačno. A, ponovićemo, nije.
E, ovo vam je "tamna strana meseca" | Foto: Printscreen Youtube
Totalna besmislica, naravno. Problem je u tome što mi sa Zemlje uvek vidimo istu stranu našeg jedinog prirodnog satelita, odnosno Meseca. Samim time, među ljude se uglavilo mišljenje da je ona strana koju ne vidimo - tamna. A nije.
Naime, "tamna strana Meseca" jednako je svetla kao i ona koju vidimo. Mesec, naime, rotira oko zemlje, a pošto je jedna njegova strana uvek okrenuta ka nama, druga neminovno dolazi pod svetlost Sunca. Sećate li se delimičnog pomračenja Sunca? E, u to vreme je "tamna strana Meseca" bila itekako svetla, pošto se našla između naše Zemlje i Sunca.
Pun Mesec | Foto: Profimedia
Zahvaljujući filmovima strave i užasa, sa sve vukodlacima i sličnim čudovištima koja reaguju na ovu vrstu "promena", pun Mesec je nepravedno optužen za uticaj na naše raspoloženje, naročito kod starijih i ljudi sa psihičkim problemima.
Jedno od "naučnih" objašnjenja za ovu pojavu je i to da voda u našem telu, naročito mozgu, usled pojačanog uticaja plime (na koju naravno utiče Mesec) vrši pritisak na određene centre u mozgu i tako menja naše ponašanje.
Ova "naučna zapažanja potkrpljena dokazima" jedno vreme su postala toliko popularna da je čak i policija u Velikoj Britaniji pojačavala patrole na ulicama zbog očekivanja pojačanog kriminala i saobraćajnih nesreća.
Naravno, naučnici su se ozbiljno pozabavili ovom temom i utvrdili da ne postoji nijedna veza između punog Meseca i ponašanja kod ljudi.
A onda je neko sabrao dva i dva i proverio vezu između praznika i vikenda s jedne, te broja nezgoda i raznih kriminalnih dela s druge strane, pa je konstatovano da je tu bilo poklapanja. Naravno, ne samo onim danima praznika i vikenda kada je bio pun Mesec, već za sve moguće praznike i vikende, kada su se ljudi opuštali, opijali, pravili gluposti, koristili priliku da nekoga opljačkaju jer nije kod kuće... Dakle, pun Mesec je odbačen kao presmešna teorija.
Oni još nisu natrčali na šećernu teoriju | Foto: Profimedia
Ipak, dokaz tome ne postoji. Jedina veza između šećera i sličnih problema može da se javi kod one dece koja boluju od dijabetesa, a pride imaju i neki psihički poremećaj. I to je to.
Šećer, naravno, može da uzrokuje druge probleme, poput gojaznosti, otpornosti na insulin, povišeni krvni pritisak, pa čak i povećanje rizika za određene vrste kancera. Ali, ne postoji dokaz da je krivac za hiperaktivnost kod mališana.
Sto mu gromova! Ali bukvalno... | Foto: Profimedia
Munja je oblik atmosferskog elektrostatičkog pražnjenja koje, laički rečeno, ne bira gde će da udari i hoće li negde klepiti više puta. Viši objekti, poput drveća i oblakodera, najčešće su mete munja, pošto su im najbliži. Sasvim je normalno i da jedno te isto drvo tokom velike oluje s grmljavinom bude pogođeno više puta zaredom. Drugi primer je Empajer stejt bilding u Njujorku, zgrada koju svake godine pogodi više od stotinu munja.
NASA je zbog ove teorije sprovela i jedno straživanje 2003. godine, čiji rezultati su pokazali da je od 386 udara ćak trećina pogodila pogađala iste lokacije.
Naravno da možete da ubijete nekoga bacajući stvari sa visokih zgrada, ali neophodno je ispuniti dva veoma bitna uslova - masa objekta i njegov aerodinamičnost. Doduše, ako bacite betonski blok, on će bez obzira na svoj neaerodinamični oblik odraditi posao.
P.S. Hvala vam što nećete pokušati.
Ne, ni "frenč" ne raste posle smrti...
Eh, još jedan od onih mitova koji su stari koliko i svet... I apsolutno netačni!
Jednostavno, ako želite da vam rastu nokti i kosa, morate da budete živi. Mora da vam radi mozak, koji upravlja svim mogućim i nemogućim funkcijama vašeg tela. Morate da jedete i dišete, jer preko hrane i vazduha unosite neophodne materije koje će vaš organizam kroz svoje celije da pretvori u keratin, od kojeg nastaju nokti i kosa. Morate! Ne postoji nikakav "ali" po tom pitanju. Nema "šta ako". Ne!
Problem je, naime, u tome što kosa i notki izgledaju kao da rastu posle smrti. A stvar je veoma jednostavna...
Nakon smrti koža počinje da se suši, a samim time i povlači na određenim mestima, kao na primer oko noktiju. Zato izgleda kao da oni rastu, iako je čitav proces okončan smrću. Slično je i sa kosom, pa čak i bradom kod muškaraca, koja se pojavljuje zato što se suva koža povlači, pa na površinu uslovno rečeno izbijaju dlačice.
Palac, ko nov! | Foto: Profimedia
Godine 1998. Donald Anger objavio je studiju u kojoj navodi da krckanje zglobova na jednoj ruci tokom 60 godina života nije dovelo do promena u poređenju sa zglobovima druge ruke. Anger je 2009. godine za svoj rad dobio Nobelovu nagradu za medicinu.
Inače, u zglobovima se nalazi takozvana sinovijalna tečnost koja deluje kao jastuk i smanjuje trenje u sinovijalnim zglobovima, poput laktova, kolena i kukova. Kada se prilikom protezanja kapsula zgloba razdvoji, smanjuje se pritisak u njima i ispušta gas koji formira mehur da nadoknadi taj prostor.
Ser Aleks Ferguson ih je potamanio zilion i nije mu ništa | Foto: AP
Osim male količine zaslađivača i dodataka za ukus, unutar žvakaće gume nema bozgna čega što bi naše telo moglo da upotrebi u neke pametne svrhe, a kamoli da zadrži toliko dugo.
One se prave od gumenih polimera poznatih kao elastomeri, zajedno sa glicerinom i sastojcima baziranim na biljnim uljima, koji je čine mekom i sočnom. Kada telo uzme ono malo što može od nje, žvakaća guma iz želuca putuje u creva na poslednju fazu obrade, a odatle u... Pa, kolektor otpadnih voda.
Naravno, ovo ne trebate da proveravate tako što ćete progutati veliku količinu žvaka, pošto to baš i nije pametno. To može da dovede do zatvora i gastrointestitalne blokade ako se vežu s drugim materijama koje ste progutali, poput nedovoljno sažvakanih semenki, pa naprave ne baš prijatnu lopticu koja će se zaglaviti negde u krivini creva. E, u tom slucaju ce morati da vam ih vade.
Znate one čike u belom koje navlače velike gumene rukavice i premazuju ih vazelinom? E, pa nešto slicno tome... Dakle, kada je dovoljno sažvakate, lepo je zamotajte u neki papirić, pa pravac u đubre.
Za lek za grip pitajte svog lekara ili farmaceuta | Foto: Profimedia
Antibiotici po definiciji ubijaju bakterije. Ne viruse. Ne, to nije isto! Standardne prehlade i grip uzrokovani su virusima, na koje antibiotici ne deluju. Takav pristup, štaviše, može da vas baci u veći problem. Uzimanje antibiotika na svoju ruku dovodi do pojave otpornosti na tu vrstu lekova, pa kada vam stvarno budu zatrebali postoji velika verovatnoća da neće delovati. A to nikako neće valjati...
Zato se u pametnim zemljama antibiotici mogu kupiti ili dobiti samo na recept, odnosno potvrdu lekara koji je procenio da su vam neophodni.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |