Pritom se pokazalo da međuzvezvadni prostor nije nalik onome što su naučnici očekivali: izgleda da nije tačna procena da magnetno polje u međuzvezdanom prostoru teče u drugačijem pravcu nego u Sunčevom sistemu.

- Magnetno polje u Sunčevom sistemu je poravnato s magnetnim poljem u međuzvezdanom prostoru - rekao je međutim fizičar Univerziteta Merilenda, SAD, Mar Svisdek (Marc Swisdak), prenosi sajt MSN iz časopisa "The Astrophysical Journal Letters".

Pošto nije bilo očkivane promene u magnetnom polju, ispostavilo se da je "vojadžer" u međuzvezdani prostor ušao mnogo ranije - još pre godinu dana kada je merenje pokazalo naglo smanjenje broja čestica koje stižu sa Sunca, a povećanje galaktičkog zračenja iz međuzvezdanog prostora.

Ipak, s tom procenom se ne slaže vodeći naučnik projekta "vojadžer", sada penzionisani Edvard Stoun. On kaže da je, iako se zna gde je sonda i šta ona meri, teško proceniti gde je granica Sunčevog sistema i međuzvezdanog prostora.

Stoun i drugi naučnici smatraju da je "vojadžer" sada u međuprostoru za koji se ranije nije znalo, a nazivaju ga "magnetnim auto-putem".

"Vojadžeri" "1" i "2" su lansirani 1977. s ciljem da prikupe podatke o udaljenim planetama Sunčevog sistema.

Udaljenost "vojadžera 1" od Sunca je sada 120 puta veća od udaljenosti između Zemlje i Sunca, a "vojadžer 2" upravo izlazi iz Sunčevog sistema putujući u suprotnom pravcu.

Pogon tim sondama daje radioaktivni plutonijum koji se polako raspada. "Vojadžeru 1" će energije za instrumente početi da nestaje 2020. godine, a sasvim će se ugasiti 2025.

Ako je Svisdek u pravu o toku magnetnog polja, rezultati "vojadžetrovog" merenja se do tada neće promeniti, ali potvrda za to će biti tek kada Sunčev sistem napusti i "vojadžer 2" i pošalje rezultate svog merenja.