Jedan od najbogatijih investitora u svetu Voren Bafet tvrdi da kada bi se svo zlato u svetu pretopilo u jednu kocku, njene stranice bi bile dugačke najmanje 20 metara, dok neki drugi analitičari tvrde da bi ta kocka mogla da ima stranice i do 50 metara, prenose svetski mediji.

Procena Svetskog saveta za zlato, od oko 171.300 tona tog plemenitog metala ne računa količine koje se još nalaze pod zemljom kao rudno bogatstvo, a procene drugih analitičara o ukupnoj količini variraju od 155.244 tone do čak 2,5 miliona tona zlata...

Svetska tražnja zlata smanjena je u prvom tromesečju ove godine 9,2 odsto, u odnosu na isti period prošle godine, na 990 tona, a ponuda na globalnom tržištu u prva tri ovogodišnja meseca bila je 1.032 tone, što je isto kao i u prvom kvartalu prošle godine, javljaju svetski mediji.

Prema izveštaju Tomson Rojtersa, tražnja juvelirnog zlata je smanjena 2,3 odsto, na 566 tona, a tražnja nakita je pala 6,7 odsto, na 527 tona, preneo je finmarket.ru.

Trenutna cena zlata, koja se, inace, dnevno formira u Londonu, od oko 1.200 dolara za uncu (oko 30 grama), prema ocenama eksperata trenutno je niska u odnosu na očekivani rast, zbog predviđanja da će narednih godina tražnja da raste.

Australijska kompanija ANZ predviđa porast cene zlata narednih godina, koji se očekuje zbog povećane tražnje ovog plemenitog metala u Aziji, posebno u Kini.

Najveći uvoznik zlata je Indija, koja kupuje petinu ukupno proizvedenog plemenitog metala godišnje u svetu, ali je polako pretiče Kina, a za njima slede Velika Britanija, Turska, Tajland, SAD, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kanada, Nemačka i Italija.

Rastu tražnje doprinose i centralne banke i institucije u svetu, koje u zlatu ponovo traže sigurnost u sve nesigurnijem okruženju.

Velike količine zlata koje se čuvaju kao devizne rezerve SAD i nekih evropskih zemalja posledica su "zlatnog standarda", koji je postojao od 1821. do 1971. godine, tako da se oko četvrtine ukupne količine ikad iskopanog zlata nalazi se, najviše u SAD, Nemačkoj, a zatim u MMf, Italiji, francuskoj, Rusiji, Kini, Švajcarskoj, Japanu, Holandiji...

Senior ekspert fX Lidera Ana Mihajlović rekla je Tanjugu da je učešće žlata u deviznim rezervama najveće u SAD i dostiže oko 85 odsto, dok u Rusiji iznosi 13,3 odsto, napominjući da u u Kini, kao najvećoj svetskoj ekonomiji, iznosi oko jedan odsto.

"Cena zlata usko je povezana sa monetarnom politikom velikih centralnih banaka, naročito američkih federalnih rezervi i ona od 2008. godine intenzivno zavisi od vrednosti dolara", objasnila je Mihajlović i podsetila da je 2008. godine u vreme svetske finansijske krize, usled velikog i naglog pada vrednosti dolara, cena zlata je dostigla rekordno visoku cenu (preko 1.600 dolara za uncu).

Međutim, to je, kako se pokazalo, ipak bila previsoka i nerealna cena i kada je svetska ekonomija krenula u oporavak, cena zlata je počela blago da pada, tako da je tražnja za zlatom kao sigurnom investicijom - smanjena, rekla je ona.

Mihajlović je dodala da kada su američke federalne rezerve počele sa restriktivnijom monetarnom politikom krajem prošle godine, to je ojačalo dolar i automatski se smanjila cenu zlata.

Na drugoj strani imamo, recimo, Centralnu banku Rusije, koja je posle pauze u januaru i februaru ove godine ponovo počela sa intenzivnim kupovanjem zlata i povećanjem svojih zlatnih rezervi, ali je učesće zlata u deviznim rezervama Rusije značajno manje nego što to slučaj kod zapadnih zemalja - oko 13,3 procenta, navela je Mihajlović.

Kina, koja je trenutno i najveća svetska ekonomija, ima svega jedan procenat učesća zlata u deviznim rezervama i čak je i Svetski savet za zlato preporučio kineskim vlastima da bi mogli da povećaju svoje rezerve na optimalnih pet odsto, kazala je sagovornica Tanjuga i ocenila da ukoliko bi Kina zaista počela sa kupovinom zlata, to bi moglo da utiče na rast cene tog plemenitiog metala na svetskim berzama.