alo.rs Bizzare
DIRLJIVA PRIČA O SPAJANJU MAME I SINA U DŽUNGLI
Video je majku prvi put nakon 19 godina i konačno prihvatio to što ona ide gola i jede tarantule! (VIDEO)
Dejvid Gud (28) video je svoju majku prvi put 2011. godine nakon dugog niza godina jer ga je napustila kada je imao samo šest zbog svog indijanskog plemena zvanog Janomami.
Prvi susret nakon 19 godina | Foto: Youtube
Kada je Dejvid bio dete i kada bi ga ljudi pitali za majku davao bi im odgovor za koji je znao da neće zahtevati dalja pitanja - poginula je u saobraćajnoj nesreći.
Međutim, njegova majka je živa i zdrava, ali umesto da peče kolače i da mu pomaže oko domaćeg zadatka - ona je bosonoga i skoro potpuno gola, sa štapićima koji su joj kao pirsinzi na licu i jede crve i zmije u amazonskoj džungli.
"Nisam želeo da moji prijatelji znaju da je moja mama gola žena iz džungle koja jede tarantule. Nisam želeo da budem polovično rasan. I to je bila moja osveta. Bio sam ljut što me je ostavila, pa sam samo hteo da se držim svoje priče da je mrtva", rekao je Dejvid za "New York Post".
On je jedno od troje dece koje imaju njegova majka Jarima i otac Kenet Gud, profesor antropologije koji se susreo sa Janonami plemenom pre više od 30 godina kao student i vraćao se toliko često da je smatran delom plemena.
Kenet je trebalo da bude sa njima 15 meseci, ali on se zaljubio u njihovu kulturu i proveo je 12 godina sa njima dolazeći im često u posetu.
Uz njegovo primanje u pleme Kenetu je bila ponuđena i žena. Iako je ona imala 12 godina a on 36, Jarima je bila obećana Kenetu i oni su se venčali.
Oni su se preselili u SAD ali to nije bilo lako. Jarimi je sve bilo strano jer je morala da nauči i da broji jer se u njenom plemenu numerički sistem sastojao od "jedan, dva i puno".
Foto: Facebook / The Good Project
S obzirom da nikada nije iskusila nijedan tip tehnologije, bila je zbunjena i često uplašena, verovala je da su automobili divlje zveri i mučila se na časovima engleskog jezika. Osećala se izolovano i najveći deo vremena je provodila u njihovoj kući u Nju Džerziju gledajući televizor. Bila je onemogućena da komunicira sa svima osim sa svojim suprugom.
Kenet je 1991. godine sklopio dogovor sa Nacionalnom Geografijom da se snimi dokumentarac o vraćanju cele porodice u Venecuelu, uključujući Dejvida i njegovu mlađu sestru Vanesu i brata Danijela.
Dok su bili tamo, Jarima je donela bolnu odluku da se se ne vraća u SAD. Dejvid je imao samo šest godina.
"Nakon dve ili tri godine počeo sam to da shvatam kao napuštanje. Ponekad bih spomenuo Jarimu i tada je nastajala mrtva tišina i mislio sam da je to čudno", opisao je Dejvid koji je neko vreme preko video četa molio mamu sa porodicom da se vrati kući.
Kada je Dejvid imao 10 godina išao je sa školom u istorijski Muzej prirode gde je video fotografiju svoje majke koju je uslikao njegov otac, kao deo izložbe plemena.
"Samo sam se sledio. Sva krv se iscedila iz mene. Otrčao sam u mračan ugao i krio sam se 10 minuta", ispričao je.
Nakon burne mladosti, u kojoj je konzumirao drogu i alkohol ubijajući svoj bol za majkom, Dejvid je pročitao knjigu koju je napisao njegov otac o Jarimi i njenom plemenu koja se zvala "U srcu".
Imao je 20 godina i konačno je bio spreman da čuje maminu stranu priče.
Posetio je Janonami 2011. godine i to je bilo 19 godina od njihovog poslednjeg viđenja. Na putu do tamo nije znao šta da očekuje.
Putovanje u Venecuelu uključilo je dve godine koordinacije i kartu od 700 dolara u jednom pravcu. Kada je stigao morao je da prati Orinoko reku sa turističkim vodičem i sa prevodiocem i da se zavlači u dubinu amazonskih šuma.
Foto: Facebook / The Good Project
S obzirom da Jarima nije imala nikakav vid moderne komunikacije, Dejvid nije znao ni da li je živa.
"Nisam znao da li ću joj se svideti i da li će me odbiti", istakao je.
Kada ju je našao odmah joj je prepoznao lice. Nisu se ni zagrlili ni poljubili, jer to nije po običajima Janonamija, ali joj je rekao nešto što je želeo da kaže sve te godine.
- Rekao sam: "Mama, uspeo sam, kod kuće sam. Trebalo mi je puno, ali sam uspeo - opisao je Dejvid nakon čega je istakao da su oboje zaplakali.
Dejvid je tada iskusio život kakav nikada nije u Sjedinjenim državama.
Bio je fasciniran njihovim prirodnim svetom.
Sve u njihovim životima - hrana, sklonište, korpe koje tkaju i strele koje prave - dolaze iz prirode.
Usred džungle bez ikakvih tehnologija i zahteva globalnog društva postojao je samo "jednostavan vid ljudske komunikacije", opisao je Gud.
Tada je odlučio da prikaže svetu njihov svet i način života i da dokaže da nisu primitivni.
Stvorio je neprofitnu organizaciju "The Good Project" namenjenu pomenutim ciljevima koja je vrlo uspešna.
Sada često putuje kod mame i kaže da se najsrećnije oseća u džungli.
"Nikada nisam bio srećniji nego kad sam u svojoj ležaljci, dok se ljuljam pored vatre nakon napornog rada u bašti. Ja zaista želim da budem Janonami i da budem u džungli kao oni", istakao je Dejvid.
On i Jarima polako grade dobar odnos nakon toliko godina razdvojenosti i kulturnih razlika.
"Ovo nije neki zaključak. Mi smo na početku naše priče na dosta načina", zaključio je Dejvid Gud.
Tagovi:
-
nedjo Vreme: 26.05.2014 16:21h
savršena priča
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs