Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Bizzare

NEVEROVATNO

Žena ne prepoznaje
lica rođene dece!

Autor: Nina Gavrilović | 19.09.2012 - 08:02:00h | Komentara: 0

Zamislite da ne možete da prepoznajete lica. Uopšte. Ničije. Da morate da živite u svetu sa 6 milijardi ljudi, bezbroj slika na Fejsbuku i Instagramu, a da ne možete da shvatite čija su to lica, čak iako ih godinama poznajete.

Prijatelji

Nikada nije imala prijatelje...

Sandra O’Konor, nažalost, ne mora da zamišlja.
Sandra (50) živi sa ćerkom Beki (24), koju svakodnevno viđa.
Pitajte je, međutim, kako joj dete izgleda i ona će morati da zatvori oči I dugo se koncentriše. Ova žena pati od veoma retkog poremećaja – facijalnog slepila - koji joj onemogućava da memoriše lica. Iako glasove, stvari, mesta i boje pamti odlično, njen um prosto ne može da skladišti lica i ona ih stalno iznova zaboravlja. Čak i svoje!
Neobična žena ne prepoznaje sebe na fotografijama i svako jutro se iznenadi kada vidi svoj odraz u ogledalu!
„Vidim crte lica jasno ali moje lice mi uopšte ne deluje poznato, vidim običnu sredovečnu ženu kako gleda u mene“, opisuje O’Konorova svoj nesvakidašnji problem. „Kada bih pred to isto ogledalo stala sa još nekoliko žena, ne bih mogla da odredim koja sam ja.“

Prepoznaje po pokretu!

Prepoznaje po pokretu!

Stanje, koje se stručno zove prosopagnosia, iako vrlo čudno, nije toliko retko. Čak milion ljudi u Britaniji, pogođeno je facijalnim slepilom različite ozbiljnosti.
Celu situaciju pogoršava činjenica da zbog boljke od koje pati, Sandra uopšte ne može da stekne prijatelje!
„Mnoge užasno iznervira kada ih peti, šesti put pitam za ime i ljute se kada ih „ignorišem“ a misle da smo se dobro slagali“, žali se O’Konorova. „Nisam sigurna da li se prave da me ne poznaju jer ja ne prepoznajem njih, tako da sam prestala i da se trudim“, otkriva britanka, koja je za 50-ti rođendan, osim članova porodice, dobila samo dve čestitke. „Obe su bile od starih kolega koje više ne viđam, trudim se da izbegavam kontakt očima sa ljudima, kako me ne bi optuživali da ih namerno ne primećujem.“
Psiholog, dr. Sara Bejt, koja se bavila istraživanjem ovog poremećaja, procenjuje, da samo u Britaniji živi oko 700. 000 ljudi sa facijalnim slepilom i da oni čine čak 2 odsto populacije.“

Ni jedno lice nije prijateljsko...

Sami u gomili...


Ovaj poremećaj, smatra Bejtova, najčešće je urođen, iako rezultati ukazuju da ga mogu izazvati i neurološke ozlede.
Sandra, koja živi u Škotskoj, nadomak Edinburga, veruje da od rođenja nije mogla da razaznaje lica.
Donosila bi slike odeljenja kući, ali nije mogla da prepozna ni jednog jedinog druga.
„Kada su me maltretirale devojčice iz razreda, prijavila sam ih učiteljici, ali nisam mogla da ih prepoznam. Samo jednom su me pozvali na žurku, a mogu da se zakunem da slavljenicu više nikada nisam videla, iako smo se zajedno školovale.“
„Jedini trenutak kada sam bila popularna je kada sam bila na radiju, tako sam i upoznala Dereka.“ Sandra i Derek su u braku već 27 godina, a on je, tokom zabavljanja, bio uvek na istom mestu ispred njene kuće, u isto vreme, kako bi znala ko je on.

Nikada neće znati kako je ovo...

Veze su bile gotovo nemoguće! | Foto: freedigitalphotos.net

„Izgled mi nije bitan, ionako ne znam kako izgleda nečije lice. Derekova pažnja mi je bila najvažnija, stalno me zasmejavao, znala sam da sam stekla najboljeg prijatelja za ceo život.“
Muž uvek nosi istu jaknu kada izlaze, kako bi mogla da ga prepozna i upozorava je kada nailazi neko kome bi trebalo da se javi. Takođe ima razumevanja kada ga napadne jer priča s aprivlačnom ženom na ulici, a ne primećuje da im je to dugogodišnja prijateljica.
„Beki najčešće nosi zeleno, kako bih znala da je ona, a sin (22), uvek upozorava prijatelje na vreme, kako ne bi mislili da ih namerno ignorišem.“

Fotografije jedva prepoznaje

Fotografije jedva prepoznaje | Foto: freedigitalphotos.net

A sada – šok. Sandra se bavi čuvanjem dece! Ona trenutno radi kao bejbisiterka za četvoro dece, a nije u stanju da razazna ni svoju. Kako joj onda to polazi za rukom?
„Stalno gledam fotografije. I u kući imam okačene fotografije moje porodice i stalno ih memorišem kako bih bolje pamtila lica.“
Olakšanje je došlo kada je saznala da je ono što joj se dešava, zapravo, već poznat poremećaj.
„Kada sam se preko interneta prepoznala u opisu ove bolesti, bila sam ushićena. Shvatila sam da moj problem ima ime i da nisam jedina u ovakvoj situaciji. Do tada sam samo mislila da sam ja idiot koji ne ume da zapamti ljude.“
Ipak, deset godina kasnije euforija je izbledela i ostavila Sandru u paklu zbunjenosti i izolacije.
„Jedina pozitivna strana je što sam razvila analitičke sposobnosti, jer sam stalno tražila posebne pokrete koji ističu neke ljude. Samo mi je žao što moja osećajnost ne može da se razvije u prijateljstva.“
 

Nema komentara za ovu vest.

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP