Na detektoru laži, Aleksandar Abdulajev, jedan od preživelih ribolovaca, priznao je da je pojeo Kuročkina, ali je negirao da ga je ubio. Ruski list "Sajbirijan tajms" piše da je bizarno to što je Abdulajev rekao da je pojeo prijatelja "ne zato što je bio gladan, nego iz drugog razloga", ne navodeći koji je razlog u pitanju.

Olgino zrnce nade da je njen suprug možda i dalje živ odagnao je DNK test koji je potvrdio da su pronađeni delovi kostiju pripadali Andreju.

- Izveštaj na 12 strana nije mi ostavio ni najmanju nadu. Sada sam sigurna da je moj suprug Andrej mrtav i da je njegovo telo pronađeno u tajgi - kaže Olga.

Ona je besna zbog svega što se desilo.

-Možete li da zamislite šta mi je od njega ostalo? Stopalo sa prstima, prst sa ruke i zadnji deo lobanje sa nešto kose. To je to. To je sve što mi je ostalo od čoveka kojeg sam volela - rekla je Kuročkina.

Lovili životnje, a pojeli čoveka

- Kako mogu da se oprostim od njega samo na osnovu tih ostataka? Nemam skoro ništa što bih oplakivala... izvinite, ne mogu da mislim o tome, gubim razum - kaže Olga.

Ona navodi da je sada sigurna da su kolege pojele Andreja.

- Sada znamo da je Andrej umro negde drugde i da su mu telo vukli kroz sneg celim putem, jedući ga malo po malo. Ali, uz ostatke mog supruga pronađene su i životinjske kosti. To znači samo jedno: oni su nekako uspeli da nastave da love, a ako je to tačno onda verovatno i nisu bili tako očajno gladni - kaže Kuročkina.

To je ono što Kuročkinu najviše tišti.

- Znam da reč ekstremno može različito da znači raznim ljudima, ali iskreno, ako mogu da ubijaju životinje, zašto im je potrebno da jedu ljudsko meso? I zašto su, pobogu, nosili njegovu glavu sa njima? - pita se Olga.