U prvom delu, Vojin Ražnatović otkriva da im je Branka Džajić, supruga fudbalskog asa Dragana Džajića Džaje, sa kojima su, kako kaže, porodični prijatelji, 15. januara 1999. javila u Atinu da im je otac ubijen.

 - Igrao sam „plejstejšn“ sa svojim bratom blizancem Nikolom i dvojicom drugara, kada je mama uletela u sobu i histerično uzviknula: „Zvala me je Branka (Džajić), kaže da su pucali u tatu! Zovite odmah Paju da vidimo o čemu se radi!“. Doživeli smo šok, nismo verovali… Odmah smo okrenuli Pajin telefon i pitali ga što se desilo, a on nam je odgovorio: „Ma ne boj se, sine, ranili su komandanta. Sve je OK, izdržaće. Nemoj da se sekirate“. „A gde je ranjen?“, pitali smo, ali je sa druge strane bila tišina. „Pajo, gde su ga ranili?“, opet smo pitali i opet tišina. Opet pitamo: „Pajo???“, a on je tihim glasom odgovorio - u glavu!

 - Bila je zima 1999. Vraćao sam sa ocem njegovim džipom sa stadiona

Obilića kući na ručak. Kad smo ulazili u džip, nekome je govorio na telefon: „To je opet ovaj Đinđićev čovek! Kaže, hoće Đinđić opet da me vidi! Kaže da od nemačkog kancelara Šredera (Gerhard) ima garancije da će da mi ukinu Interpolovu poternicu. Ma rekao sam mu da se nosi u pi**ku materinu.“ Otac je bio mnogo potresen. Onda je meni rekao: „Šreder daje garancije! Kakve gluposti!!! Ja njima da pomognem da dođu na vlast!“. Onda se ućutao. Prošao je kroz tri crvena svetla. Onda je nastavio: „Misle da sam ja Vuk Branković! Da sam ja izdajica! Da ovi dođu na vlast, posle bi i mene za Hag. Ali, dobro, oni mene za Hag, a ja njih dva metra ispod zemlje!“. Do kraja vožnje nije progovorio. Ušli smo u kuću, seli za sto i u tišini ručali. Posle nepune tri nedelje, desio se 15. januar.

Sutra u štampanom izdanju: Arkanov sukob sa Radetom Markovićem