Otac ubijenog žandarma: Bio je dostojan slavnog imena

Majku, sestru i brata vest o pogibiji Stevice Sinđelića zatekla na Kosovu. Iza hrabrog žandarma ostala supruga Marina i trogodišnji sin Vuk.

Izgubih sina, i to tamo gde sam i sam kao policajac službovao... Ne znam gde sada glavom da udarim, ne znam gde ću kosti da mu položim, na koju stranu da krenem, gde oslonac da potražim... Ubiše mog Stevicu mučki, dok je časno služio svojoj državi, dostojno noseći ime slavnog srpskog junaka...

Ovako, primajući saučešća od rodbine i prijatelja pred porodičnom kućom u Štulcu kod Vrnjačke Banje i jedva dolazeći do reči od velike tuge i bola, govori Novica Sinđelić (59), otac ubijenog žandarma Stevana.

Majka Slavica (59), sestra Svetlana (34) i mlađi brat Nenad (28) samo dva sata pre nego što je Stevan nastradao - otputovali su na Kosovo. Tamo ih je i zatekla vest o Stevanovoj pogibiji.

- Ubiše ga na majčin rođendan... Presvisnuće od bola, nema više našeg ljubimaca, ponosa i dike... Ostade njegov trogodišnji sin Vuk bez oca, a snajka Marina udovica - teško dodaje Novica.

Rodom iz Đakovice, Sinđelići su se posle NATO bombardovanja 1999. godine sa Kosmeta najpre preselili u Blace. Posle Novičinog penzionisanja, preselili su se u okolinu Vrnjačke Banje, u selo Štulac, gde su sagradili lepu i komfornu jednospratnu porodičnu kuću. Stariji sin Stevan krenuo je očevim stopama, i pre desetak godina našao uhleblje u Žandarmeriji. Nakon službovanja u niškom odredu žandarmerije, pre nekoliko godina Stevan je prešao u kraljevački odred. U međuvremenu, oženio se Marinom, rodom iz Uroševca, sa kojom je pre tri godine dobio sina Vuka.

- Radio sam kao policajac pune 32 godine, čak i u kraju gde mi je sin nastradao, na samoj administrativnoj granici. Znam koje opasnosti nosi ovo naše zanimanje, bio je toga svestan i moj Stevica, ali nisam baš očekivao da će ovako tragično da završi - kršeći ruke priča otac Novica.

U malenom sokaku u Štulcu, u četvrtak sablasna tišina - odjekuju samo tuga i bol. Prve komšije Sinđelićevih u šoku i neverici dolaze da izraze saučešće, braća od ujaka sa suzama u očima dočekuju Stevanove kolege iz kraljevačkog odreda Žandarmerije.

- Vest da je Stevan nastradao brzo se proširila selom. Rano jutros na vestima sam čuo da je u okolini Kuršumlije ubijen žandarm, a onda mi je posle sat vremena na vrata pokucao Novica i kroz zube procedio „Komšija, ubiše mi dete!“ - priča Dragiša Simić, prvi komšija. - U meni se mešaju i tuga i bes. Onako dobro dete nastrada časno obavljajući svoju dužnost.

I sve druge komšije za Sinđeliće imaju samo reči hvale. Kažu, dobri su ljudi, vredni i pošteni.

- Ni sam ne znam koliko mi se puta Stevan našao pri ruci. Dobar momak, lep, krupan, pošten... - dodaje Simić. - Srce će da mi prepukne...

Tragično nastradali Stevan i njegova supruga Marina sa trogodišnjim Vukom živeli su u Vrnjačkoj Banji. Tu je Marinu i zatekla vest o Stevanovoj pogibiji.

- A, šta da vam kažem - kroz suze govori Marina. - Bio je nežan suprug, brižan otac. Voleo je svoj posao, ali mu je porodica uvek bila na prvom mestu. Naš Vuk mu je bio sve u životu...