U septembru 2008. Draškovićev predstavnik je smenio Vavru s mesta direktorke i imenovao Vujevića. Prema Vavrinim tvrdnjama, Vujević je čitavo poslovanje firme počeo prenositi na firmu u kojoj je Drašković bio jedini vlasnik.

Drašković za “Blic” tvrdi da nije dobio poziv od hrvatske policije, ali da će se rado odazvati ukoliko ga bude. Tvrdi da je “u celoj priči čist”.

- Istina je da je Vavra bila suvlasnik firme i direktor, ali je istina i da je ona opljačkala fabriku prenoseći novac sa računa firme na svoje privatne račune. Zbog toga sam protiv nje podneo krivičnu prijavu u Zagrebu 2009. godine, ali ni pet godina kasnije sud nije presudio. To me, međutim, ne čudi, jer ne može Srbin u Hrvatskoj uspeti kao poslovan čovek - rekao je Drašković za “Blic”.

Drašković je potvrdio da je poslovanje sa fabrike čokolade u Hrvatskoj preneo na svoju drugu firmu u Sisku, ali napomenuo i da je to njegovo zakonsko pravo.

Hrvatski mediji pišu da je ispitivanje Draškovića povereno zagrebačkoj policiji koja će zatražiti međunarodnu pravnu pomoć zato što Drašković živi u Beogradu.

Drašković je u žižu javnosti prethodno dospeo 2011, kada je napustio Srbiju nezadovoljan uslovima poslovanja. Povod za napuštanje zemlje bila je presuda Apelacionog suda da “Takovo” plati dug Komercijalnoj banci od 12 miliona evra. Reč je o nekoliko kredita koje je Drašković uzimao od Komercijalne banke od kojih neki datiraju od 1995. godine.

Javnost se prethodno pobunila kada je saznala da je proizvodnja “eurokrema” iz “Takova” delimično preseljena u Trebinje. Ekonomski, to je značilo podizanje izvoza BiH i povećanje trgovinskog deficita Srbije, a praktično da se u Beogradu mogao kupiti krem u pakovanju od 90 grama sa deklaracijom “uvezeno iz BiH”.