alo.rs Hronika
ALO SERIJAL!
Kristijan Golubović: Skidao sam pivski stomak uhapšenim direktorima!
Aleksandar Kristijan Golubović (44), koji je pre desetak dana pušten iz zatvora u kojem je proveo četiri godine pod optužbom da je švercovao heroin, za “Alo!” priča o zatvorskim danima, o sukobima i prijateljstvima iza rešetaka, druženju sa Miloradom Ulemekom, o Željku Ražnatoviću Arkanu, odnosu sa Andrijom Draškovićem, a otkriva i da je veliki simpatizer SNS-a, srpskog predsednika Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Opisuje i kako je trebao da ubije Vojislava Šešelja, a navodi i da je bio s mnogim poznatim damama naše estrade. Ali priča i o tome kako je trenirao uhapšene direktore “Galenike” i “Azotare”.
Nosiš pancir. Je l‘ se to plašiš nekog?
- To je sitna predostrožnost. To je moj, kako da kažem, detalj pažnje na ove devijantne ličnosti, koje bi se usudile da naprave neki problem.
- To je sitna predostrožnost. To je moj, kako da kažem, detalj pažnje na ove devijantne ličnosti, koje bi se usudile da naprave neki problem.
Nigde bez pancira | Foto: Aleksandar Stanković
Imaš li neprijatelje?
- Nemam. U principu, nemam ozbiljnog neprijatelja. U ovom gradu su u 90 odsto slučajeva ljudi ubijani iz zavisti, ljubomore i iz straha.Pravi neprijatelji su se se odavno umlatili i svi su na nekom drugom mestu.
Znači nema nekog straha?
- Nema, nema. Posle toliko godina i tenzije, strah ne postoji. To se kontroliše maksimalno. Ako dođe do situacije koja je zaista kritična, ona mora da se kontroliše profesionalno, da se spase što se spasti može. Nema vremena za strah.
- Nema, nema. Posle toliko godina i tenzije, strah ne postoji. To se kontroliše maksimalno. Ako dođe do situacije koja je zaista kritična, ona mora da se kontroliše profesionalno, da se spase što se spasti može. Nema vremena za strah.
Jesi li dolazio nekad u poziciju da te pancir spase?
- Jesam, 1999. godine, kada je u mene ispaljeno dvadesetak hitaca, a pancir je zadržao njih 11. Od pojasa pa do ključne kosti s leve strane, stomak, bubrezi, jetra, srce, sve je bilo izbušeno.
- Jesam, 1999. godine, kada je u mene ispaljeno dvadesetak hitaca, a pancir je zadržao njih 11. Od pojasa pa do ključne kosti s leve strane, stomak, bubrezi, jetra, srce, sve je bilo izbušeno.
Kristijan Golubović | Foto: Aleksandar Stanković
Da li se zna počinilac?
- Zna se. Jedan od njih je onaj Ludi Đole, onaj klinac. On je mrtav.
Izašao si iz CZ posle četiri godine. Kako je bilo?
- Slučaj je namešten, to se vidi iz aviona. Apsurdno je da sam prodavao drogu, da sam podvodio neke maloletnice, da ja prljam Crkvu i pravoslavlje kada me znaju kao velikog vernika, a pogotovo kao protivnika svih poroka, a pogotovo droge. Ubeđen sam da su oni najveći i najgori među njima potegli da me diskriminišu i da me predstave kao nekog narko-dilera.
- Slučaj je namešten, to se vidi iz aviona. Apsurdno je da sam prodavao drogu, da sam podvodio neke maloletnice, da ja prljam Crkvu i pravoslavlje kada me znaju kao velikog vernika, a pogotovo kao protivnika svih poroka, a pogotovo droge. Ubeđen sam da su oni najveći i najgori među njima potegli da me diskriminišu i da me predstave kao nekog narko-dilera.
Bio si u zatvoru sa mnogim poznatim zatvorenicima. Ko ti je ostao u najboljem sećanju?
- Pored Branka Filipovića Fide, ostali su neki direktori iz “Galenike”, neki iz “Azotare”… To su normalni ljudi, fakultetski obrazovani. Ono što mi kažemo, diše. Pokazao sam im kako se trenira. Našli smo neke porodične i političke teme. U zatvoru su trenirali i oni koji nikad u životu to nisu radili. Ja ih nisam terao da treniraju, oni su tražili moj savet kako malo da poboljšaju formu. Bilo im je interesantno to što ja radim. Čuli su da sam ja veliki ekspert za to, za skidanje tog pivskog, direktorskog stomaka (smeh). Tim gimnastičkim, kardio treninzima sam Fidi, na primer, skinuo 18 kilograma.
- Pored Branka Filipovića Fide, ostali su neki direktori iz “Galenike”, neki iz “Azotare”… To su normalni ljudi, fakultetski obrazovani. Ono što mi kažemo, diše. Pokazao sam im kako se trenira. Našli smo neke porodične i političke teme. U zatvoru su trenirali i oni koji nikad u životu to nisu radili. Ja ih nisam terao da treniraju, oni su tražili moj savet kako malo da poboljšaju formu. Bilo im je interesantno to što ja radim. Čuli su da sam ja veliki ekspert za to, za skidanje tog pivskog, direktorskog stomaka (smeh). Tim gimnastičkim, kardio treninzima sam Fidi, na primer, skinuo 18 kilograma.
Koliko dugo si bio sa Fidom cimer u ćeliji?
- Sa Fidom se znam sigurno 30 godina. Bio je dobar sa mojim drugovima tamo gore sa Brda, Ceraka, Žarkova. Fidu nisam video godinama i kada je došao video sam ga u jednom teškom psihofizičkom stanju. On mnogo voli Predraga Danilovića i njegovu porodicu. Mnogo se kaje zbog svega, što se desio taj incident. Davao sam mu savete, čitao je crkvene knjige… Čovek se praktično posvetio Bogu. Ali, ono što je najvažnije, prihvatio je savet od mene - da ako je pametan, nikad više ni pivo bezalkoholno ne popije, a kamoli alkohol.
- Sa Fidom se znam sigurno 30 godina. Bio je dobar sa mojim drugovima tamo gore sa Brda, Ceraka, Žarkova. Fidu nisam video godinama i kada je došao video sam ga u jednom teškom psihofizičkom stanju. On mnogo voli Predraga Danilovića i njegovu porodicu. Mnogo se kaje zbog svega, što se desio taj incident. Davao sam mu savete, čitao je crkvene knjige… Čovek se praktično posvetio Bogu. Ali, ono što je najvažnije, prihvatio je savet od mene - da ako je pametan, nikad više ni pivo bezalkoholno ne popije, a kamoli alkohol.
Šta ti je sve rekao Fido o sukobu sa Danilovićem?
- Priznao je da je loše naravi kad popije, da mu se desi tako neki put da se posvađa sa ljudima, ali sve je to bilo u okviru društva. Rekao mi je da nije imao nikakvu nameru nikoga da ubije. Ja sam sam čak na utakmici CSK-Partizan pričao o tome sa Danilovićem, kojeg znam sa prvenstava. Bio sam u Americi na par utakmica, u Atini, kada smo osvojili evropsko zlato, kad Hrvati nisu izašli na postolje. Za Fidu mi je rekao: “Pusti ga, znam”, a ja sam mu kazao: “Ne mrzi te, nije hteo, pomirite se. Bićete vi drugovi i napolju. Uvek ćete jedan drugog simpatisati na jedan poseban način jer ne možete da bacite pod noge 15-20 godina porodičnog druženja”. Danilović je onako, malo jeste i malo nije rezervisan, jer on je puno voleo Fidu, a njega Fido voli i dalje. Znam koliko je to Fidi teško bilo. Zaista mu je bilo teško. Ja sam mu bio velika podrška. I sad je on ostao u zatvoru i čujem da nije kao kad sam ja bio tamo. Ja sam tamo bio ekspert da ljudi prežive, da prevare tu situaciju. Ja pravim šale, trening, klopu, organizujem sve.
- Priznao je da je loše naravi kad popije, da mu se desi tako neki put da se posvađa sa ljudima, ali sve je to bilo u okviru društva. Rekao mi je da nije imao nikakvu nameru nikoga da ubije. Ja sam sam čak na utakmici CSK-Partizan pričao o tome sa Danilovićem, kojeg znam sa prvenstava. Bio sam u Americi na par utakmica, u Atini, kada smo osvojili evropsko zlato, kad Hrvati nisu izašli na postolje. Za Fidu mi je rekao: “Pusti ga, znam”, a ja sam mu kazao: “Ne mrzi te, nije hteo, pomirite se. Bićete vi drugovi i napolju. Uvek ćete jedan drugog simpatisati na jedan poseban način jer ne možete da bacite pod noge 15-20 godina porodičnog druženja”. Danilović je onako, malo jeste i malo nije rezervisan, jer on je puno voleo Fidu, a njega Fido voli i dalje. Znam koliko je to Fidi teško bilo. Zaista mu je bilo teško. Ja sam mu bio velika podrška. I sad je on ostao u zatvoru i čujem da nije kao kad sam ja bio tamo. Ja sam tamo bio ekspert da ljudi prežive, da prevare tu situaciju. Ja pravim šale, trening, klopu, organizujem sve.
Da li ti je Fido rekao zbog čega je izbio incident?
- Nije. Oni su pili zajedno. Fido je prgave naravi, a Danilović je hteo da ga malo suspenduje u nekim gestovima. On je prenaglio u svojoj agresiji tom prilikom, ali totalno nesvesno i totalno bez namere da ga ubije. Zajedno su se družili njih dvojica, njihova deca, išli na putovanja i turneje sa Partizanom. Išli su na toliko letovanja, zimovanja. Apsurd je da je Fido hteo njega da ubije. Desio se incident sa nožem, Fido je prenaglio, kaje se i srami zbog toga. Ali, nije hteo da ubije svog druga, taman posla! Voleo bih da se pomire, ali ako to ne urade, znam da će i dalje u duši jedan drugog simpatisati.
- Nije. Oni su pili zajedno. Fido je prgave naravi, a Danilović je hteo da ga malo suspenduje u nekim gestovima. On je prenaglio u svojoj agresiji tom prilikom, ali totalno nesvesno i totalno bez namere da ga ubije. Zajedno su se družili njih dvojica, njihova deca, išli na putovanja i turneje sa Partizanom. Išli su na toliko letovanja, zimovanja. Apsurd je da je Fido hteo njega da ubije. Desio se incident sa nožem, Fido je prenaglio, kaje se i srami zbog toga. Ali, nije hteo da ubije svog druga, taman posla! Voleo bih da se pomire, ali ako to ne urade, znam da će i dalje u duši jedan drugog simpatisati.
Koga si viđao sve?
- Viđao sam skoro sve. Malog Marka Miškovića viđao sam u prolazu. Imamo neke zajedničke prijatelje, ali ne znam ga lično. Onog Moraču (Dušana, vlasnika TV „Duga“) sretao sam, Predraga Bubala, Janjuševića (Zorana), Nemanju Kolesara, sve one kriminalce iz Šarićeve grupe. I još mnogo nekih narko-dilera optuženih za šverc nekoliko stotina kila droge koji su izlazili posle nekoliko meseci, na dogovor, na fore. Onda je sve ono vezano za mene izgubilo svaki smisao. Za 100 grama sam ležao četiri godine i osuđen na sedam i po godina za nešto što nisam uradio. A gledao sam svakodnevno kako iz zatvora izlaze neki ljudi. Da sam ja ono uradio, ako bi dobio ispod 20 godina, mogao bih da slavim.
- Viđao sam skoro sve. Malog Marka Miškovića viđao sam u prolazu. Imamo neke zajedničke prijatelje, ali ne znam ga lično. Onog Moraču (Dušana, vlasnika TV „Duga“) sretao sam, Predraga Bubala, Janjuševića (Zorana), Nemanju Kolesara, sve one kriminalce iz Šarićeve grupe. I još mnogo nekih narko-dilera optuženih za šverc nekoliko stotina kila droge koji su izlazili posle nekoliko meseci, na dogovor, na fore. Onda je sve ono vezano za mene izgubilo svaki smisao. Za 100 grama sam ležao četiri godine i osuđen na sedam i po godina za nešto što nisam uradio. A gledao sam svakodnevno kako iz zatvora izlaze neki ljudi. Da sam ja ono uradio, ako bi dobio ispod 20 godina, mogao bih da slavim.
Sutra: Možda mi je Toma Nikolić rođak
Milo Đurašković je bio cinkaroš!
Milo Đurašković | Foto: Oliver Bunić
Sa kim si još bio cimer?
- Sa Milom Đuraškovićem, koji je strašno aljkav čovek. Ne znam odakle mu uopšte titula direktora i biznismena jer ono što je on radio u sobi i zbog čega je zaslužio ćušku od mene, to ne radi običan čovek, a kamoli direktor i čovek njegovog kalibra.
Ti si mu udario šamar?
- Čoveka sam masirao jer ga je bolelo rame, pošto znam i fizikalnu terapiju da radim. Trenirao sam ga, masirao sam ga, crtao sam njegovoj deci čestitke, njegovoj ženi pisao prelepe stihove. Čovek mi je kupio sunčane naočare. Imali smo jedan veoma prisan odnos. Moji su ručkovi bili definitivno najbolji u celom CZ-u, pa smo razmenjivali iskustva jer i njegova sestra isto fantastično kuva. Međutim, taj njegov direktorski, nadmeni manir nije mogao da prođe u sferi gde sam ja, na primer, neka vrsta lava. Doći će hijena, zmija, soko i doći će neki kojot iz Berana. On meni priča o nekoj časti i poštenju, a vara ženu sa petoro dece! Animozitet između nas je nastao kroz neke društvene igre. U „jambu” je bilo neko sitničarenje, krađa. Pravio tenziju čovek zbog 1.000 dinara koji su simbolični u igri. A on, kvazimilijarder, pravi problem zbog 1.000 dinara i beči se na mene. Ja mu kažem: ”Smiri se, ovde igramo da nam prođe vreme. Ako te boli da izgubiš od mene 1.000 dinara, ja ću da ti platim samo da bude tišina”. Onda je on tu počeo nešto da talasa, a ja sam mu jednu čvrgu opalio, od koje je on fijuknuo tri, četiri metra i pao, ali onako “lastu”, na suvo. Tu je slučajno naišao komandir i ovaj se njemu požalio, žargonski rečeno iscinkirao da ne možemo u sobi biti zajedno. Mene su sklonili u samicu, a kasnije mi je bilo duplo bolje društvo i sve. Učinio mi je uslugu. Da sam znao da ću u tako dobru sobu da odem, među tako dobro društvo, ja bih to odavno uradio, samo da se sklonim odatle. On je jedan direktor, on ne zaslužuje ni šamar, on nije mogao da dođe u situaciju da ja njega ispesničim. On bi morao da me napadne mačem ili budakom da bih ja njega morao da neutrališem šamarom ili pesnicom. Čovek nije uopšte u tom fazonu. Čovek ne može da se opusti jer on je nabeđeni diša, nabeđeni milioner.
- Čoveka sam masirao jer ga je bolelo rame, pošto znam i fizikalnu terapiju da radim. Trenirao sam ga, masirao sam ga, crtao sam njegovoj deci čestitke, njegovoj ženi pisao prelepe stihove. Čovek mi je kupio sunčane naočare. Imali smo jedan veoma prisan odnos. Moji su ručkovi bili definitivno najbolji u celom CZ-u, pa smo razmenjivali iskustva jer i njegova sestra isto fantastično kuva. Međutim, taj njegov direktorski, nadmeni manir nije mogao da prođe u sferi gde sam ja, na primer, neka vrsta lava. Doći će hijena, zmija, soko i doći će neki kojot iz Berana. On meni priča o nekoj časti i poštenju, a vara ženu sa petoro dece! Animozitet između nas je nastao kroz neke društvene igre. U „jambu” je bilo neko sitničarenje, krađa. Pravio tenziju čovek zbog 1.000 dinara koji su simbolični u igri. A on, kvazimilijarder, pravi problem zbog 1.000 dinara i beči se na mene. Ja mu kažem: ”Smiri se, ovde igramo da nam prođe vreme. Ako te boli da izgubiš od mene 1.000 dinara, ja ću da ti platim samo da bude tišina”. Onda je on tu počeo nešto da talasa, a ja sam mu jednu čvrgu opalio, od koje je on fijuknuo tri, četiri metra i pao, ali onako “lastu”, na suvo. Tu je slučajno naišao komandir i ovaj se njemu požalio, žargonski rečeno iscinkirao da ne možemo u sobi biti zajedno. Mene su sklonili u samicu, a kasnije mi je bilo duplo bolje društvo i sve. Učinio mi je uslugu. Da sam znao da ću u tako dobru sobu da odem, među tako dobro društvo, ja bih to odavno uradio, samo da se sklonim odatle. On je jedan direktor, on ne zaslužuje ni šamar, on nije mogao da dođe u situaciju da ja njega ispesničim. On bi morao da me napadne mačem ili budakom da bih ja njega morao da neutrališem šamarom ili pesnicom. Čovek nije uopšte u tom fazonu. Čovek ne može da se opusti jer on je nabeđeni diša, nabeđeni milioner.
Prebio zaštićenog svedoka
- Bilo je dosta i onih zbog kojih su mene stalno vodili samog u kantinu, samog u šetnju i posetu. Stalno smo bili pod strogim nadzorom zbog onih sličnih Milu. Ja sam pretukao onog što je sada u procesu zaštićenog svedoka Miloša Vojnovića, koji je u pritvoru Specijalnog suda. On je u procesu za ubistvo Miloša Vidakovića u Budvi i Nikole Bojovića u Beogradu. Njega sam propisno, baš kao mačku prebio. Toliko sam ga tukao da sam mislio da ću imati ogroman problem. Ogovarao me u pismima nekom sličnom njemu, da želi da ode, a sam je tražio od mene da ga dovedem u moju sobu.
Tagovi:
-
Tanja Vreme: 28.12.2013 21:11h
Baron Minhauzen. Ovom coveku je podhitno potrebna pomoc specijaliste!!!
-
AleksandarVeliki Vreme: 29.12.2013 00:20h
ALI ZAŠTOOOO, kome je u interesu da se piše o ovome!??? zašto deca imaju priliku da pročitaju ovo u medijima!??
-
stevan Vreme: 29.12.2013 01:57h
Ovaj tip je svasta umislio u svoju glavu ,ko je on u opste ???
-
mirko Vreme: 29.12.2013 10:37h
krile legenda,sta bi bg bio bez krileta he he
-
selidberistic Vreme: 29.12.2013 11:18h
On je ono sto mnogi (vi) tatini sinovi koji ste veciti studenti i vozite tatine automobile mozete samo da sanjate!!! Ima vise love i od vas i vasih tatica a zbog tih vasih tatica je i proveo tolike godine po zatvorima da bi vase tatice mogle sve da vam priuste. Covek koji postuje crkvu i koji je totalno protiv droge a oni mu nameste bas to STRASNO!
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP
ALO! © 2013. Sva prava zadržana
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |
ALO! © 2024. Sva prava zadržana